DOK TE JA HRANIM I OBLAČIM Kako danas vaspitati dete
U sredu, 25. maja, danu punom simbolike, u Pozorištu mladih Novi Sad biće premijerno odigrana predstava "Dok te ja hranim i oblačim", autorski projekat rediteljke Olje Đorđević, koji govori o odrastanju i roditeljstvu.
Komentara 0
Reč je o komediji, sa gorko-tragičnim krajem uz, kako sama rediteljka kaže, neizbežnu dozu pevanja i pucanja.
-Takve su mi predstave posebno drage u poslednje vreme. Mada je postalo teško postavljati ih na scenu. Te gorko tragične komedije uglavnom viđamo na televiziji, u večernjim vestima - naglašava ona.
Prema njenim rečima, činjenica da i sama vaspitava dete, ovde i sada, bila je presudna da roditeljstvo izabere kao temu.
- Kad smo počeli probe i upustili se u mnoštvo razgovora, kakvim valjda svaki autorski projekat počinje, prvo smo se bavili upoređivanjem. To gde smo mi odrastali, u odnosu na uslove u kojima odrastaju naša deca, dve su različite planete. Od onih banalnih stvari kao što su neprekidne priče o tome koliko je tehnologija uznapredovala, preko pojave interneta i društvenih mreža, dostupnosti skoro svih informacija svima, pa i najmlađima – pa sve do onih suštinskih, a to je da se mi, zaista, i nismo rodili u istoj zemlji - kaže rediteljka i dodaje da kad provedete veći deo mladosti sa takvim globalnim šizofreničnim iskustvom, normalno je da se pitate koliko vas vaše odrastanje ovde kvalifikuje kao budućeg uspešnog roditelja.
- Kad kažem uspešan roditelj vodim se zaista niskim kriterijumima. Mislim, naprosto, na one srećnike koji su u proteklih dvadesetak godina uspeli da odgaje dete koje nije i nema tendenciju da postane kriminalac, političar, kriminalac-političar, starleta, učesnik rijalitija, ponosni vlasnik kupljene diplome ili "pozajmljenog" doktorata. Ko god je to uspeo, definitivno je uspešan roditelj i verovatno ga ta činjenica teši u onim trenucima kad je tužan što mu dete više ne živi u Srbiji - naglašava Olja Đorđević.
Fokus predstave je veoma ličan, jer je, kako naglašava, mnogo ličnog ušlo u nju.
- Ne mislim tu samo na lična iskustva, već i na neke naše životne stavove. Mislim da će se skoro svako prepoznati u bar nekom delu predstave. Verujem i da je ona večita roditeljska briga ‘da li ja sve ovo radim kako bi trebalo i da li i drugi imaju iste probleme kao ja’, linija koja se provlači kroz čitavu priču. Nikako nije bilo moguće izbeći društvene okolnosti, sredinu u kojoj živimo, pošto to kreira naša svakodnevna iskustva svakog minuta, svakog sekunda, svakog milimetra. To je samo dalo našoj priči dodatnu dozu gorčine - objašnjava Đorđevićeva.
U predstavi igraju Neda Danilović, Jelica Gligorin, Slavica Vučetić, Kristina Savkov, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Ivan Đurić i Danilo Milovanović. Dramaturg je Danica Nikolić Nikolić, a scenograf Diana Radosavljević Milović. Kostime potpisuje Milica Grbić Komazec, muziku Irena Popović, a koreografiju Andreja Kulešević. Pretpremijera je u utorak, 24. maja, premijera u sredu 25. maja u 20 časova.
Pozorište treba da inspiriše hrabrost
- Nikad nisam verovala da pozorište može da utiče na menjanje društva. Kultura je ovde definitivno u poslednjim redovima, slabo vidljiva, često zaboravljena, zanemarena, istrošena, zapostavljena. Ni ne mislim da je dužnost pozorišta da menja društvo. Jedino što pozorište ponekad može, to je da inspiriše, ne čitavu publiku, već Pojedinca koji nije hrabar samo pod izmišljenim pseudonimom, u komentarima ispod tuđih tekstova, Pojedinac koji iza svojih reči stoji svojim imenom i prezimenom i svojim ličnim dostignućima. Za pravu pobunu su neophodni hrabri pojedinci. I svi ih mi čekamo, ne pomerajući se - kaže Olja Đorđević.