Šabac planira da otvori muzej šabačkih Jevreja

Grad planira zgradu da pretvori u Muzej šabačkih Jevreja. Biće to svojevrstan način da se sačuva sećanje na Avrama i Stanislava Vinavera, Batu Koena, Oskara Daviča i brojnih Jevreja koji boravili u Šapcu i podsticali razvoj grada na Savi.

„Ja verujem da će učeni ljudi našeg grada napraviti najbolji mogući program u okviru sinagoge, a očekujem i podršku izrelske ambasade kojoj smo uputili pismo sa idejom da sarađujemo“, kaže Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca

A želja i volja učenih ljudi postoji da Sinagogu pretvore u Muzej i edukativni centar za toleranciju.

„ Želimo na svaki način da joj udahnemo novi život imajući u vidu svu tragičnu prošlost naših Jevreja“, kaže Aleksandra Savatić, arhitekta.

Tokom dva veka u gradu na Savi živelo je oko 100 jevrejskih porodica. Mnoge od njih ostavile su trag u životu grada. Ideja je da se ti tragovi ne izbrišu.

„O Avramu Vinaveru, čoveku koji je doneo prvi rendgen aparat na Balkan, o njegovoj supruzi Ruži koja je pored Isidore Sekulić, bila jedna od najaktvnijih u kulturi grada, o Stanislavu Vinaveru, Oskaru da Viču, Braći Koen, i mnogi lekarima šabačkim“, kaže Branislav Stanković, istoričar

U Šapcu danas nema jevrejskih porodica, ali sećanje na Kladovski transport i njihov dolazak 1939. ne bledi.

Tada je pred zimu ovde stiglo 1.300 Jevreja iz Austrije i Čehoslovačke, čiji su brodovi mesecima bili usidreni na Dunavu kod Kladova, jer je Rumunija zabranila prelaz preko svoje teritorije, a Engleska nije dozvoljavala useljavanje u Palestinu. Tadašnji gradonačelnik Miodrag Petrović ponudio im je smeštaj. Sa okupacijom se sve izmenilo, a većina ovih ljudi završila je na nacističkim stratištima.

O narodu koji je u Šapcu nekada živeo svedoče još samo jevrejsko groblje, najveće u Zapadnoj Srbiji, zapušteni mlin, gde su bili smešteni po dolasku iz centrale Evrope, i zgrada Sinagoge, koja će, po svemu sudeći sačuvati uspomenu na njih.