Ruma: Probio se kroz vatru i spasao komšije

Razmišljao sam samo kako da ih probudim, da se ne uguše u dimu. Probio sam se kroz plamen prema vratima i krenuo da pozvonim, ali sam se u trenutku setio da mi je komšija rekao kako je skinuo zvono sa ulaznih vrata, jer mu je bilo prebučno. Virile su samo žice, zamotane izolir-trakom. Vatra se sve brže širila. Srećom pa ponešto znam o elektrici, tako da sam nekako uspeo da skinem izolaciju i spojim žice. Kada sam čuo gromoglasno zvono, laknulo mi je...

Ovako za "Novosti" priča penzioner Dragan Stankov (65) iz Lenjinove ulice u Rumi, koji je proteklog vikenda spasao svoje komšije, četvoročlanu porodicu Mitrović, sigurne smrti. Dragan je, srećom, video da gore dva automobila njegovih komšija i da vatra sve više prelazi na kuću. Sve to vreme Nebojša, supruga Biljana i njihovi petogodišnji blizanci Veljko i Vasilije spavali su ne sluteći da im je život i te kako ugrožen.

- Iako sam u penziji, radim kao magacioner u "Železnicama", i volim da svaštarim, krečim, zidam, radim razne poslove po kući. Uveče do kasno gledam televiziju, a tako je bilo i te subotnje večeri. Gledao sam film i odjednom se začula eksplozija, a zatim zasijala jaka svetlost. Probudio sam suprugu i rekao joj da pozove vatrogasce. Međutim, nisam imao vremena da ih čekam. Prošao sam kroz vatrenu stihiju do komšijskih ulaznih vrata. Kada sam ih probudio, vratio sam se u svoju kuću, probudio sina i zajedno smo počeli da gasimo požar...

Mitrovići su još u šoku. Hrabrost komšije Dragana, kažu, nikada neće zaboraviti. Nemaju ni pretpostavku ko bi i zašto mogao da im, sat posle ponoći, zapali dva automobila, koja su bila parkirana na pola metra od gasnog seta i ispred ulaza u kuću.

- Sigurno bismo se svi četvoro ugušili od dima, da nas Dragan nije probudio, jer smo tu noć spavali čvrstim snom - opisuje subotnju dramu Nebojša Mitrović.

Vlasnik kuće tvrdi da nikome ništa nije dužan, da nema polise osiguranja na kuću, a ni na vozila, tako da mu motivi ovog krivičnog dela nisu jasni. Tvrdi da ništa neobično nije primetio, kada se te noći vratio sa posla iz noćne smene.

- Legao sam u dnevni boravak i tu zaspao, dok je žena sa decom spavala u drugoj sobi. Odjednom me je trglo zvono. To zvono koje je već bilo na kući, kad sam je kupio, toliko je bučno, da sam morao da skinem šalter, i stavim ga van funkcije. Na spoljnom zidu ostale su samo žice, pomoću kojih je moj komšija, kada je kroz svoj prozor ugledao vatru, uspeo da nas probudi - priča Nebojša, prisećajući se daljeg toka drame.

- Kuhinjski prozor već je gutala vatra, a soba je počela da se puni dimom. Tog trenutka samo sam razmišljao o deci. Supruga i ja uspeli smo da ih iznesemo na vrata od terase i tako prebacimo kod komšije, jer na prednji deo kuće nismo mogli da izađemo...

U pomoć porodici Mitrović brzo su pritrčale i ostale komšije, da se požar što pre ugasi, a nakon desetak minuta pristigla je i vatrogasna služba.

- To je bilo strašno. Kuće su naslonjene jedna uz drugu, gasni set nalazi se na nekoliko santimetara od vozila koja gore i bilo je pitanje trenutka da li će nešto eksplodirati i nastati još veća tragedija - zaključio je Nebojša.