Zoran Stanković: Albanci ne veruju ni Amerikancima

NA jugu Srbije, situacija je stabilna i bez velikih tenzija. U problemu prihvata izbeglica sa Bliskog istoka država je pokazala humano lice koje može da nam služi na čast. Iako je dijalog Vlade i Albanaca stao još 2013. na izveštaju od sedam tačaka za normalizaciju situacije na jugu, svaki dan se razgovara sa albanskim liderima i neki problemi su rešeni, drugi se još rešavaju. Mi sa njima ne pregovaramo, nego se dogovaramo.

Ovako u intervjuu za "Novosti" govori dr Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije, ukazujući da još ima otvorenih pitanja, kao što su procene broja stanovnika u opštinama na jugu, udžbenici na albanskom, isticanje nacionalnih simbola...

* Šta je sporno u proceni broja stanovnika?

- U maju i junu u kabinetu ministarke Udovički rađene su procene broja ljudi svih nacionalnosti koji žive na ovom prodručju i na tim sastancima su učestvovali, pored naših statističara i lidera Albanca, i stručnjaci iz SAD, Britanije EU, OEBS. Budući da su Albanci bojkotovali popis 2011, a njihov Nacionalni savet se žalio na Beograd da im daje malo novca za rad, to je bio razlog da se izvrši procena populacije 2015. Na kraju, međunarodni stručnjaci izašli su sa statistikom da u Bujanovcu živi 38.300 ljudi, u Preševu 29.650 a u Medveđi 7.442. To je vrlo blisko procenama državnih organa Srbije. Albancima se ove brojke nikako ne sviđaju i tvrde da ih ima za 25.000 više.

* Tu je, dakle, problem i biračkih spiskova na kojima insistiraju Albanci?

- Lokalni izbori će biti u aprilu 2016, a birački spiskovi na jugu Srbije nisu usaglašeni. Prema albanskoj matematici, oni imaju oko 2.000 stogodišnjaka! Spiskovi će biti uređeni do aprila 2016, ne kako bi Albanci hteli, već na osnovu stvarne situacije na terenu.

* Otvoreno je i pitanje udžbenika na albanskom jeziku...

- Tačno je da škole na albanskom pate od nedostatka udžbenika i ministar Verbić se u Tirani dogovorio da neki udžbenici na albanskom koji ne mogu biti sporni stignu u škole na jug Srbije. Umesto tih udžbenika, pojavili su se udžbenici štampani u Prištini. U njima je mnogo toga sporno, a naš stav je da se ne mogu uvesti u obrazovanje dok god se Briselski dijalog Beograda i Prištine ne završi i dok se ne utvrde simboli, oznake i dok se ne usaglasi bliža istorija.

* Ponovo se, znači, vraćamo na priču o isticanju simbola nacionalne zajednice?

- Jednostavno, međunarodna praksa je takva da nacionalne zajednice ne mogu koristiti zastavu, grb i druge simbole matice u zemlji gde su manjina. Albancima na jugu niko ne zabranjuje da koriste simbole koji se koriste na obeležijima države Albanije, ali tako da stvore sopstvena obeležja, međutim, njima se to nikako ne dopada.

VEŠTAČIĆU UMESTO DUNjIĆA

GOVORI se da ćete zameniti preminulog profesora Dunjića na veštačenju oko žrtava Srebrenice?

- Prihvatio sam poziv odbrane generala Mladića i odgovoriću na sva pitanja odbrane u januaru 2016. u Tribunalu. Lično se ne plašim. I mene malo buni što iz Haga dosad nije stigao zvaničan izveštaj posle istrage o smrti našeg profesora.