Mladićev veštak: Sve tri strane etnički čistile

Kako kaže, u tom ratu su sve tri strane sprovodile etničko čišćenje.

General Mladić (73), ratni komandant Vojske Republike Srpske, optužen je, pored ostalog, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH koji je u šest opština imao razmere genocida, 1992-95.

Veštak Ković pobijao je nalaze istorijskih eksperata optužbe Patrika Trejnora i Roberta Donije koje je nazvao "pristrasnim" i utemeljenim na "izvlačenju činjenica iz istorijskog konteksta".

Kao primer takvog "izvlačenja iz konteksta", Ković je naveo da su eksperti tužilaštva "secesiju Srba u BiH" posmatrali van "secesije Muslimana i Hrvata od Jugoslavije".

"Ne možete da razumete srpsku secesiju unutar BiH, ako ne razumete secesiju Hrvata i Muslimana od Jugoslavije", naznačio je Ković.

Prema veštaku odbrane, "ključni potezi Srba" tokom bosanskog rata bili su "iznuđeni secesionizmom Muslimana i Hrvata", jer su prve poteze oni povukli težnjama ka "suverenosti, kako je rekao Alija Izetbegović, i po cenu mira".

"To je secesionistički građanski rat u kojem Srbi pokušavaju da ostanu na okupu i da odgovore na poteze secesionista", istakao je svedok.

Usled nedostatka tog konteksta, u radovima eksperata optužbe, po Koviću, "srpski potezi su u vakuumu", a na taj način - analizom postupaka i dokumenata samo jedne strane - "moglo bi se dokazati da je Velika Britanija ugrožavala Hitlerovu Nemačku".

"Logičnom nedoslednošću" Ković je nazvao zalaganje međunarodne zajednice za multientničko društvo, uz istovremenu podršku secesionistima od bivše Jugoslavije i insistiranje na "unitarnoj BiH".

"Ako ste za jedinstvenu BiH, morate biti i za jedinstvenu Jugoslaviju", rekao je Ković, pozivajući se na nekoliko američkih istoričara. Međunarodno priznanje BiH bilo je, po njemu, preuranjeno, a njenu nezavisnost trebalo je usloviti prethodnim dogovorom o novom ustavnom uređenju.

Osvrćući se na izveštaj eksperta optužbe Donije o ratu u Sarajevu, veštak odbrane je osporio da je grad bio pod "opsadom" na osnovu činjenice da je u njemu bilo "branilaca".

Delovanje VRS u Sarajevu, Ković je, takođe, prikazao kao "iznuđeno" početnim blokadama kasarni JNA u gradu i forimiranjem "partijskih vojski" Stranke demokratske akcije koje su prerasle u Armiju BiH.

To što je Donija pisao o ratu u Sarajevu, a nije pomenuo srpske žrtve, Ković je izdvojio kao "šokantno", sugerišući da je i ekspert optužbe rat u gradu video kao "sukob dobra i zla, a Srbi su zlo".

Kao dokaz da to nije bila istina, Ković je citirao konstataciju komandanta Unprofora Majkla Rouza da su 1994. vlasti u Sarajevu "uskratile podršku UN" u strahu od trajnog gubitka teritorija i "nastojale da uvuku SAD i NATO u rat" na svojoj strani.

Istoričarima tužilaštva, Ković je zamerio i što nisu ništa rekli o Kutiljerovom mirovnom planu, koji je, po njemu, Alija Izetbegović prvo prihvatio, a zatim, na sugestiju SAD, odbacio.

"Bilo bi dobro odgovoriti na pitanje šta je bila posledica tog odbijanja za Muslimane, Hrvate i Srbe, s obzirom na to da je i u Dejtonu došlo do podele BiH... Jasno je da je u pitanju bila greška SAD, ako ne i nešto drugo", naznačio je Ković.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Artur Traldi pitao je svedoka osporava li muslimanske žrtve u Sarajevu.

"Ne sporim stradanje muslimanskih civila u Sarajevu i BiH", odgovorio je Ković, tvrdeći da, nasuprot tome, američki istoričar Donija nije spominjao srpske žrtve u gradu.

Na pitanje negira li da je VRS granatiranjem i snajperisanjem "terorisala" civile u Sarajevu, kako je navedeno u optužnici, svedok je uzvratio da "cilj nije bilo terorisanje, nego zadržavanje vojnih efektiva ABiH u gradu".

"Išlo se na podelu grada, svrha nije bio teror", naglasio je Ković, dodajući da je "neselektivnog granatiranja i snajperisanja bilo... ali i po Srbima". Po njegovim rečima, ako se govori o terorisanju Muslimana, mora se govoriti i o terorisanju Srba.

Ković je "spornom" nazvao i tvrdnju o blokadi Sarajeva, zato što je "Sarajevo uvek bilo povezano sa zaleđem".

"Nije isto kao što je bilo u Srebrenici i Žepi", rekao je veštak odbrane za istoriju koji će sutra nastaviti da odgovara na pitanja tužioca.

Generala Mladića optužba tereti i za genocid u Srebrenici i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.