Seoske mlade ni za leka

U Gornjedrinskom regionu, seoskim momcima sudbina nije baš naklonjena. Mlada nema ni za leka.

U Čajniču, u minulih devet meseci nije bilo nijedne svadbe - kaže za "Novosti" Mirjana Šarac, matičar iz Čajniča, opštine koja spada u izrazito nerazvijene.

Kao preslikano iz Čajniča stanje je i u Foči, iako je u ovom drugom slučaju reč o opštini koja spada u razvijenije.

- Pre 15 godina, poslednja seoska svadba je bila u selu Zavajt, udaljenom 20 kilometara od Foče. Napravili su je braća Miroslav i Miodrag Damjanović, a rodilo im se ukupno osmoro dece. U međuvremenu je zatvorena i škola u Zavajtu, pa su se braća "povukla" ka gradu, a na selu su im ostali roditelji - kaže za naš list Damjan Matović, matičar iz Foče.

Pero Pljevaljčić iz Novog Goražda priča, za "Novosti", kako seoske devojke upisuju fakultete, jer "za male pare, a uz pomoć stipendija, dobijaju smeštaj u studentskim domovima i hranu".

- Kad sve lepo završe i dobiju diplomu, o životu na selu više ne razmišljaju. Ko okusi jednom 'leba i mirisa čaršije, taj više o selu ne razmišlja. Seoski momci su sudbine kao i moj magarac Laki kojeg sam kupio na Manjači i doveo ovde kraj Drine. U 20 susednih opština, ni za njega nema mlade - jada se kroz šalu Pero.

Seoska domaćinstva ostala su na nejakim plećima baka i deka. U svakoj opštine Gornjedrinskog regiona se godišnje zatvori poneka seoska škola. Time se gasi i poslednja nada za moguće oživljavanje sela, jer i ko bi se udao, računa na to da dete sutra neće imati ko u selu da mu podučava, a da prvačića šalje u gradsku školu - ne ide.

"UGURSUZI"

U doba kraljevine Jugoslavije, neženje su plaćale, takozvanu "ugursijadu" (taksu na momkovanje), jer se smatralo da je momak koji neće da se žene neki "ugursuz", razmaženko ili izopačen. Sad bi se ženili momci, ali su se devojke "pougursuzile".