S druge strane, paori se ne libe da zadru u ma čiji stručni sektor: sami od čerpića (koji su takođe svojeručno pravili) sazidaju kokošinjac, sami čiste odžake, iako postoji profesionalac, odžakar, ovekovečen na omotu bombona, koliko je natikača potkrpljeno da ne kažem na crno, ama bez obaziranja na čika Žiku Lorta kome je to bila specijalnost i izvor kakvog takvog prihoda!

Pa, ipak, čak ni seljaci nisu mogli sve. Sudove sa kojih je otpao kalaj povlačili su nevoljko iz kuhinjskog opticaja, ali su ih čuvali dok se ne bi pojavio šerpenjar; za tu njegovu flekicu od ne znam više ni kakve legure nije majstor davao ni usmenu garanciju. I zaista, volšebno spasena šerpenja ubrzo bi završila kao posuda u kojoj zameteš živini; čizmar, o kome se govorilo da je čak iz Subotice, bio je zimski duh, nikad se nije pojavio u drugo vreme, drvena kutija, u njoj šmirgl-papir, parčad crne gume od kojih će praviti elipsaste zakrpe, makaze, neverovatno oštar nož, kratež sa špicastom oštricom, majka svih skalpela, i naravno lepilo.

Gumar je ličio na Trockog, imao je i takve naočare, ali je bio kudikamo pobožniji nego Lav Davidovič: dok bih piljio u dve išmirglane površine namazane lepkom koje čekaju idealan momenat da se zanavek priljube, gumar proverava da li verujem u boga. Videći da ja vrdam, svaki put me osmehujući se nadmoćno pita kako to da među nebeskim telima ne dolazi ni do kakve pometnje, do sudaranja, ili čak otpadanja pojedinih zvezda, pa zašto ne i Meseca, sa nebeskog svoda - ta zar bi se vasiona tako dugo očuvala kad ne bi imala Tvorca koji je ujedno i njen hausmajstor?

Dolazio je staklorezac, biće sa neverovatnom konstrukcijom na leđima, staklena okna različite debljine, formata, pa i boje; većinom su bila bezbojna, ali je bilo i onih koja su vukla, kao pivske flaše, na žuto ili zelenkasto, kako tvoj nož može da seče staklo, nije to nož, nego dijamant: gledamo čoveka koji jedini ima dijamant, a ipak niti se oblači luksuzno, niti se ulenjio.

Od gostujućih zanatlija sećam se sajdžije koji moje kuće bolje da se ne seća, ako mu je podarena ekstremna dugovečnost, i ako možda gleda ovo: njega je jedne jake zime, dok je bio na našem kapidžiku, krmača, rada da uđe preko reda u avliju, srušila sa njegovom kutijom punom alata i rezervnih delova koji su potonuli u debeo sneg. Neke je pokupio sa površine, ostale je u bespomoćnom gnevu utabao nogama, ja sam docnije nakupio čitavu pregršt točkića, ali bogme i nekoliko rubina koje sam mislio da jednog lepog dana odnesem u juvelirnicu.

Najviše sam se divio Omeru, stolaru, možda zato što se njegov najslavniji uradak pojavljivao naglo, i istog dana nestajao zauvek: neko umre, danas ga glase, sutra u jedan sarana, otkud im sanduk, pitam, pa od Omera, ali umre i neko od koga se to uopšte nije očekivalo - i za njega se na vreme pojavi gotov sanduk, ofarban, izlakiran, ukrašen... Omer cele noći reže građu, testeriše i rendiše daske, meri, zakucava, farba... Nisam znao da na dnu Zelenog sokaka ćutke čekaju gotovi proizvodi kojima fale samo ime i prezime.

Ako poručilac želi biće dodat i template : poživ. 87 g.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.