Grčka dobila prvu premijerku

Aleksis Cipras, lider Sirize, podneo je ostavku kako bi dobio snažniji mandat za primenu sporazuma sa poveriocima koji su Grčkoj odobrili treći „spasilački paket“ od 86 milijardi evra uz obavezu Atine da sprovodi strogu štednju. Zbog tog dogovora, u Sirizi je došlo do podela. Mnogi poslanici Sirize ne prihvataju dalje povećanje poreza i smanjivanje zarada.

Oni Ciprasu prigovaraju da je pristao na teže uslove poverilaca nego što su oni protiv kojih se borio tokom predizborne kampanje. Dogovor je u grčkom parlamentu ratifikovan zahvaljujući poslanicima opozicije koji sada Ciprasa optužuju da žuri na izbore pre nego što građani osete efekte novih mera. Ankete pokazuju da Cipras i dalje uživa veliku popularnost.

Cipras, pak, tvrdi da nije imao izbora jer bi Grčka, da dogovora sa poveriocima nije bilo, morala da napusti evrozonu.

Glavni zadatak Vasiliki Tanu je da stvari „drži pod kontrolom“ do formiranja naredne vlade, posle izbora. „Ali, s obzirom na okolnosti mislim da će i ova vlada morati da se bavi važnim stvarima“, rekla je Tanu pominjući pre svega izbegličku krizu. U Grčku je od januara ušlo više od 160.000 izbeglica.

Predsednik Grčke naimenovao je Vasiliki Tanu pošto su propali pregovori o formiranju nove vlade. Mandat za to najpre je bio poveren lideru Nove demokratije Vangelisu Mejmarakisu, sa kojim Cipras nije želeo da se sastane smatrajući da Siriza sa tom strankom ne može da sarađuje. Ni Panajotis Lafazanis, lider Narodnog jedinstva, nove partije „otcepljene“ od Sirize prošle nedelje, nije uspeo da sakupi većinu za novi kabinet.

Analitičari očekuju da će Cipras dobiti predstojeće izbore, ali nije sigurno da će on sakupiti dovoljno mandata da sam formira vladu. Osim sa Novom demokratijom, isključio je mogućnost saradnje sa Pasokom i centrističkom partijom To Potami. Takođe se ne očekuje mogućnost saradnje Sirize sa „otpadničkim“ Narodnim jedinstvom, neonacističkom Zlatnom zorom niti sa Komunističkom partijom Grčke.