Više napora za dobrosusedske odnose

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

U finalnoj deklaraciji sa samita se ocenjuje da je region Zapadnog Balkana daleko napredovao od raspada bivše Jugoslavije, naročito u pogledu političke i privredne stabilnosti i regionalne saradnje i izražava uverenje da sve zemlje regiona čvrsto veruju da im je budućnost u Evropskoj uniji. Napredak svake zemlje ka EU zavisi od sopstvenih napora, kaže se u deklaraciji i upozorava da se mora uložiti više napora radi rešavanja bilateralnih sporova. Zemlje učesnice Samita su se obavezale da ne zloupotrebljavaju nerešena pitanja u procesu pristupanja EU a pozdravile su potpisivanje sporazuma o državnim granicama između BiH i Crne Gore.

Potrebno je da politički lideri preduzmu konkretne korake ka pomirenju, ukazuje se u dokumentu.

U deklaraciji se ocenjuje da su zemlje regiona pokazale spremnost da u potpunosti preuzmu svoj deo odgovornosti u pogledu migracija, azila i upravljanja granicama. Sve zemlje Zapadnog Balkana su ostvarile značajan napredak u pogledu vladavine prava i poštovanja osnovnih prava što znači da bi sve članice EU mogle da te zemlje smatraju bezbednim zemljama porekla.

U aneksu o regionalnom saradnji, odnosno deklaraciji o bilateralnim sporovima, šefovi diplomatija zapadnog Balkana su se obavezali da države sva otvorena bilateralna pitanja rešavaju u duhu dobrosusedskih odnosa i da se obavežu da neće jedne druge ometati na putu evropskih integracija, kao i da neće otvarati ova pitanja na način kako bi jedni druge blokirali nego da će se dovoljno rano u procesu integracije baviti ovim pitanjima.

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Pozdravljeni sporazumi iz Brisela

Učesnici samita su pozdravili postizanje četiri važna sporazuma u okviru normalizacije odnosa Beograda i Prištine, naglašavajući da je neophodno nastaviti taj proces. Takođe, izražena je zabrinutost zbog prednji od nasilnog ekstremizma „pogotovo zbog stranih boraca iz terorističkih grupa koji putuju preko Zapadnog Balkana u Siriju i Irak“. Posebna pažnja mora da se posveti činjenici da je ruta preko Zapadnog Balkana postala glavni tranzitni migratorni put ka EU, navodi se u zaključcima.

DSS: Zašto pravci ka Albaniji?

„Zašto je Vlada Srbije predvođena njenim premijerom, na samitu Zapadnog Balkana i EU, u Beču, kandidovala tri regionalna projekta saobraćajne infrastrukture, u vrednosti od oko 5 milijardi evra, koji treba da podstaknu razvoj putnih pravaca prema Albaniji“, upitala je u saopštenju Demokratska stranka Srbije. DSS smatra da prioritet treba da bude formiranje trougla autoputne mreže u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, putevi u istočnoj Srbiji, Mačvi, Sremu i Banatu, a ne putni pravac ka Albaniji. DSS ocenjuje da „predloženi koncept“ iz Beča nema veze sa interesima Srbije već sa geopolitičkim interesima pojedinih članica EU i Albanije.