"Najveća istina u vezi GMO je da još uvek nije ispitano u nezavisnim naučnim ispitivanjima da li je to zdravstveno dovoljno bezbedna hrana. U Srbiji imamo GMO pod usevima, pre svega GMO soju. Pošto zakon koji je donet, on je kao i svaki drugi zakon i može da se krši, jer su propisane vrlo blage sankcije. U Hrvatskoj su kazne sedam puta veće nego u Srbiji.Ove godine smo imali rekordnih 202.000 hektara pod sojom i Srbija je praktično postala najveći izvoznik soje koja nije GMO u Evropi, a Srbija je jedina država u Evropi koja može da proizvede dovoljno soje za sopstvene potrebe, a ima i potencijale da izvozi", objašnjava prof dr Miladin Ševarlić.

Pitanje genetski modifikovanih organizama je pre svega pitanje etike u nauci. Inače, profesor Ševarlić radi i na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i ističe da on ne osporava naučna znanja izumiteljima atomske bombe, ali ih osporava kada je reč o tome koliko je ona "u skladu sa prirodom".

Govoreći o GMO, on je rekao da do sada ne postoji nijedno validno ispitivanje koje je pokazalo zdravstvenu bezbednost ovih proizvoda, dodajući da je nekoliko istraživanja na životinjama pokazalo njihovu štetnost.

"Na primer u Francuskoj u jednom istraživanju pacovi koji su hranjeni genetski modifikovanim organizmima gube sposobnost proste reprodukcije u četvrtoj generaciji. Pošto je čovek na vrhu lanca ishrane smatram da će prave posledice GMO po čoveka videti za oko 160 godina. Iako je u Srbiji zakonom zabranjena proizvodnja i promet GMO proizvoda, praksa pokazuje drugačije. Kao primer bih naveo činjenicu da je utvrđeno koji se ovdašnji poljoprivrednici bave proizvodnjom genetski modifikovanih kultura, a da pri tome paralelno koriste subvencije Ministarstva poljoprivrede. Najčešća kultura koja se koristi je soja, kao supstitut za mleko, meso, ulje i hleb", rekao je Ševarlić.

Naučna saradnica sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda Tatjana Brankov smatra da sporazum o trgovini i uslugama iz 1995, kojim je Svetska trgovinska organizacija olakšala saradnju između univerziteta i velikih kompanija, otvoreno je pitanje intelektualnog poštenja savremenih naučnika, koji ne poštuju osnovni etički princip rada.

"Ne može se govoriti o intelektualnom poštenju kada postoji toliko bliska veza između biotehnologije, velikih kompanija i državnog aparata", kazala je Brankov.

"Najveća istina u vezi GMO je da još uvek nije ispitano u nezavisnim naučnim ispitivanjima da li je to zdravstveno dovoljno bezbedna hrana. U Srbiji imamo GMO pod usevima, pre svega GMO soju. Pošto zakon koji je donet, on je kao i svaki drugi zakon i može da se krši, jer su propisane vrlo blage sankcije. U Hrvatskoj su kazne sedam puta veće nego u Srbiji.Ove godine smo imali rekordnih 202.000 hektara pod sojom i Srbija je praktično postala najveći izvoznik soje koja nije GMO u Evropi, a Srbija je jedina država u Evropi koja može da proizvede dovoljno soje za sopstvene potrebe, a ima i potencijale da izvozi", ističe prof. dr Miladin Ševarlić.

Kako bi bili sigurni da ne konzumirate genetski modifikovanu hranu najbolje je da poljoprivredne proizvode kupujete sveže i to u sezoni. Kod nas, kao u drugim zemljama još uvek ne postoji znak za GMO.

"Potrošači mogu da prepoznaju GMO proizvod preko određenih šifri koje postoje ukoliko se radi o upakovanim proizvodima i to su proizvodi koji imaju početnu cifru 8 i oni su praktično GMO proizvodi. Međutim u našoj zemlji dobar deo povrća i voća prodaje se u rinfuznom stanju bez pakovanja i označavanja sadržaja svih emenata koji sadrže pakovani proizvodi. Po Zakonu u našoj zemlji GMO organizmima nije dozvoljen ni uvoz, ni izvoz, ni prerada, ni uzgoj GMO proizvoda", objasnio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.