Dojče vele: Otkud baš 82 milijarde za Grčku?
Međunarodni poverioci, kojima se sada uz MMF, Evropsku centralnu banku i Evropsku komisiju, pridružuje i Evropski mehanizam za stabilnost, računaju da je Grčkoj do 2018. potrebno još 82 milijarde evra, a glavne rashodne stavke su otplata državnog duga, dokapitalizacija banaka i likvidnost države.
Komentara 0
Kao najveće stavke rashoda navode se otplata državnog duga, dokapitalizacija grčkih banaka i likvidnost države.
Za otplatu državnog duga potrebno je 53,7 milijardi evra, a kako se dodaje, grčke finansije bi izgledale sasvim drugačije kada ne bi bilo kamata - samo one iznose 17,8 milijardi evra.
DW u analizi podseća da Atina uvek iznova traži da bude oslobođena tih "zelenaških" kamata, što se pak u bankarskim krugovima zove reprogramiranje dugova. Ali, zemlja koja je na rubu bankrota nije u situaciji da postavlja bilo kakve zahteve, jer joj bez tako visokih kamata ionako niko ne bi pozajmio novac.
Za dokapitalizacija grčkih banaka treba oko 25 milijardi evra. Stanje u grčkim komercijalnim bankama ionako nije bilo najbolje, ali se u poslednje vreme dramatično pogoršalo, piše u dokumentu Evropske komisije.
Razlog je nesigurnost u grčku platežnu sposobnost, privremena obustava rada banaka i nadzor prometa kapitala. Koliko kapitala zaista treba grčkim bankama, to će tek pokazati dodatna istraživanja. Ona treba i da otkrije kako da te milijarde na kraju stignu od poreskih platiša, onih u Grčkoj, ali i onih u drugim zemljama evrozone.
Za obezbeđenje likvidnosti grčke države potrebno je 11,5 milijardi evra. Vlada u Atini, kako se navodi, i ranije je imala neugodnu naviku da troši daleko više nego što ima, ali poslednjih meseci je to poprimilo gotovo ekscesne razmere.
Da bi se nekako sakupio novac za plaćanje rata dugova, ispražnjena je blagajna penzionog fonda, država nije plaćala račune, čak je i zaposlenima zadržan deo plate uz obećanje da će i taj deo jednog dana dobiti. Sve te razbijene državne "kasice-prasice" sada treba opet napuniti i to, ako je moguće, sa nešto više novca, kako bi se osigurala likvidnost.
Pored rashoda, međunarodne finansijske institucije ipak računaju da će nešto stizati u blagajnu Atine, i to 6,0 milijardi evra na ime primarnog budžetskog suficita i 2,5 milijardi evra od privatizacija.