Profesor Univerziteta Kembridž svoju tezu zasniva na principu konvergentne evolucije - prema kome će različite vrste nezavisno razviti slične karakteristike (npr. oko glavonožaca i ljudsko oko) - tvrdeći da se to neće desiti samo na Zemlji.“Knjiga pokušava da ubedi svet da je evoluciona konvergencija sveprisutna”, kaže Moris.
Stvari koje smatramo najznačajnijim, kao što su kognitivna složenost, veliki mozak, inteligencija, izrada oruđa, takođe su konvergentne. Iz ovoga proizilazi da bi biljni i životinjski svet na drugim planetama sposobnim da podrže život izgledao slično kao i na Zemlji.
Možda se vanzemaljci kriju, kao što je pretpostavio Artur Klark
“Sigurno je da neće na svakoj planeti sličnoj našoj postojati život, a kamoli humanoidi. Ali, ako želite složenu biljku, ona će neverovatno ličiti na cvet. Ako želite muvu, postoji samo nekoliko načina da je dobijete. Ako hoćete da plivate kao ajkula, to možete učiniti samo na mali broj načina. Ako želite da izmislite toplokrvne životinje, poput ptica i sisara, postoji samo nekoliko načina da to uradite”, objašnjava profesor.
Njegova teorija ponovo izbacuje u prvi plan čuveni Fermijev paradoks - ako vanzemaljci postoje, zašto nisu stupili u vezu s nama.
“Ono što Fermi nije znao kada je postavio čuveno pitanje, jeste da postoji ogroman broj planeta sličnih Zemlji. Problematičnije je što su mnogi od tih planetarnih sistema mnogo stariji od našeg Sunčevog sistema”, kaže on, ističući da su ti sistemi stari stotine miliona, ako ne i milijardi godina.
“Problem je u sve većoj meri aktuan: ne bi trebalo da smo sami, ali dokazi navode na zaključak da jesmo. Možda se vanzemaljci kriju, kao što je pretpostavio Artur Klark, ili živimo u virutelnom svetu, kao što duhovito sugeriše Stiven Bakster. Iskreno, ne znam. Čini mi se da smo tek zagrebali po površini stvarnosti, u želji za boljim svetom.”
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR