Ne ide ni za džabe
Iako je usvajanje novog (jednokratnog, kako je nazvan) zakona o legalizaciji, još jednog u nizu akata kojim se namerava staviti tačka na oko jedan i po milion nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji, najavljeno za ovaj mesec, teško da će ovaj veliki državni problem skoro biti rešen.
Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović očekuje da će, nakon javne rasprave koja je u toku, Vlada utvrditi predlog do kraja juna i dati ga Skupštini na usvajanje.
Ministarka je istakla da je novi zakon usaglašen sa Evropskom komisijom i da će zajedno sa njim biti usvojen i zakon o premeru i katastru.
Vlasništvo budućih generacija
Sve u Srbiji što je nelegalno izgrađeno, u najvećem procentu će biti legalizovano. Jednom moramo da stavimo tačku, rekla je Mihajlovićeva. Naglasila je da neće moći da se legalizuju objekti u nacionalnim parkovima prirode poput onih na Goliji, Staroj planini, Đerdapu...
- Neverovatno je da neko može
nešto da gradi u nacionalnim parkovima prirode, jer je to vlasništvo budućih generacija - istakla je Mihajlovićeva.
Kada smo pozvali Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, i pitali šta je tačno predviđeno novim zakonom rekli su nam da smo "malo požurili sa pitanjem" i da će se u narednom periodu znati više o novom zakonu.
Srbija je zemlja u kojoj se stalno priča o legalizaciji, ali se slabo napreduje po tom pitanju. Nadležni već četvrt veka obećavaju da će stati na put divljoj gradnji. Donose propise i produžavaju rokove za predaju i dopunu dokumentacije nelegalnih objekta.
Od 2003. godine na svake dve do tri godine država je pozivala građane na legalizaciju i menjala propise. Rezultat nije prelazio više od dva do tri odsto ozakonjene gradnje. Svaka
vlada je građanima smanjivala obaveze, i finansijske i u broju potrebnih dokumenata. Svaki ministar građevinarstva pokušavao je da napravi revoluciju u legalizaciji, ali u tome nije uspevao. U vreme ministra Olivera Dulića ponuđena je gotovo besplatna legalizacija, ali je to Ustavni sud obustavio jer su bespravni graditelji dobili povlašćeniji položaj od onih koji su gradili po zakonu.
Čajetina jeftina, selo besplatno
Čajetinska skupština donela je odluku kojom se za 50 odsto umanjuje naknada za legalizaciju garaža, štala, šupa, sjenika, radionica, sušara... Naknada će se plaćati za objekte u nekoj od pet urbanih zona područja opštine Čajetine, dok će legalizacija van tog područja, tj. na selu biti besplatna.
Bez građevinske dozvole najviše se gradilo u Beogradu gde je, od septembra 2009. do jula 2013. niklo novih 13.000 divljih objekata. I sve to pored činjenice da je takva gradnja proglašena krivičnim delom.
Čak i kada imaju građevinsku dozvolu, investitori tokom gradnje odstupaju od dozvoljene spratnosti, pa problem imaju i kupci stanova, ali i vlasnici kuća pored tih zgrada, kojima se urušavaju legalno izgrađene kuće.
Inspektori tvrde da su nemoćni da to spreče i traže bolju saradnju sa tužilaštvom i policijom.
- Mi izađemo na teren i konstatujemo da je investitor odstupio od građevinske dozvole, da je ozidao više od onoga što stoji u tehničkoj dokumentaciji. Donosimo rešenje i zaključak, ali ga ne izvršavamo dok se legalizacija ne okonča, i to investitori maksimalno koriste - objašnjavaju inspektori.
Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja kaže da se u državi radi sve netransparentno.
- Pretpostavke su da će po novom zakonu legalizacija biti još jeftinija. U ovoj državi svako ko je blizak trenutnoj garnituri vlasti ne gradi po planu. Jednostavno, to im se ne isplati - kaže dr Kovačević.
