Srpska napredna stranka je, i dalje, sedam godina nakon osnivanja, i tri godine vladanja, svojevrstan fenomen na političkoj sceni Srbije. Iako mnoge inspiriše na analize i zaključke, ni najpomniji posmatrači se ne mogu zakleti da su njihove procene šta je budućnost naprednjaka tačne. Tako je opozicionar Janko Veselinović samo dan pre nego što je napustio SDS Borisa Tadića za Danas izjavio da uzrok mogućih vanrednih parlamentarnih izbora mogu biti potresi unutar samog SNS. I da mogu poslužiti neprikosnovenom lideru Vučiću – koji ipak ne propušta priliku da kaže da nije neprikosnoven i da jeste opcija i njegovo povlačenje sa čela Vlade i stranke – za čistku nezadovoljnih kadrova. U tom kontekstu su i Šešeljeve „teorije“ da Tomislav Nikolić „pravi svoju stranku“.
Najzanimljivije će, a sa stanovišta demokratskog procesa u Srbiji možda i najznačajnije, u tom fenomenu naprednjaka biti politička sudbina Zorane Mihajlović. Ako se pažljivo pogleda, ona je jedina funkcionerka SNS za koju su vazda dobro obavešteni tabloidi objavili da je u Vučićevoj nemilosti zato što previše „solira“. Povod pisanja je, valja se setiti, bio banalni fotosešn za novogodišnji broj jednog dnevnog lista. Rimejk te priče je uskrsnuo upravo ovih dana kada ju je partijski kolega Vladimir Đukanović u svojoj TV emisiji, na stanici koja ne krije svoje pronaprednjačko usmerenje, prozvao zbog „fotošopovanja“. I to baš u vreme istorijske posete Tirani, gde Mihajlovićeva, kao potpredsednica Vade, ima mesto neposredno pored Vučića. I u bukvalnom značenju – što se i vidi na fotografijama Vučića i Edija Rame, ali i u političkom, s obzirom da je Mihajlovićkin resor infrastruktura i saobraćaj, a to je po nemačkoj agendi, upravo „na stolu“ srpsko-albanskih razgovora.
I bez te očiglednosti jasno je da se Mihajlovićeva u SNS etablirala na poziciju „prva posle Vučića“, i to što može biti značajno, upravo nastojanjima da bude „suviše svoja“. Cena te pozicije svakako jesu povremeni napadi iz sopstvenih redova, ali da li to proizvodi stvarni efekat, u smislu da će lider naprednjaka baš na Mihajlovićkinim primeru odlučiti da pokaže svoju apsolutnu dominaciju, nije izvesno. Jer, tu postoji jedan još korisniji efekat, koji se sastoji u održavanju političkog života i političke tenzije, u uslovima kada je stranačka organizacija i dalje nesigurna, uprkos masovnosti i masivne rejting podrške. Uz to, taj politički život teško održava kompromitovana i u establišment ugrađena opozicija. Dakle, pozicija „suviše svoja“ i dalje naprednjacima donosi veću korist nego štetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
