Nerviranje s Anom, rituali i “umukni“

Ali ne bilo kog, nego svog omiljenog iz detinjstva – priče sa više završetaka u kojoj čitalac bira sledeći od nekoliko mogućih zapleta i raspleta.

Tako bih se vratio na početak svih zabavnih mečeva, konferencija, svaki put bih izabrao drugi put i proživeo barem pedeset različitih dana na Garosu u samo jednom.

Ali život nije strip, pa biramo put samo jednom, i to nikada ne znajući da li smo odabrali pravi. Nikada naravno neću saznati da li je postojao bolji put za danas, ali ako mene pitate, srećan sam – i dalje ne mogu da verujem da čovek toliko može da uživa u radu.

Dvoje naših je ispalo, Dušan i Bojana, pa je na Ani ostalo da spase dan. Gledao sam možda jednom-dvaput Doi – Japanku krhke građe, svega 159 cm visoku, i naivno sam pretpostavio da bi Ana mogla da ima lak posao.

Ali ne, Misaki deluje kao simpatični mini robot – generiše zapanjujuću snagu za takvu konstituciju, a ne daje glasa od sebe. Samo joj se u trećem setu kada je Ana odigrala gem sa savršenim servisima otelo jedno “pfff“, a mimika je govorila “svaka čast“.

Publika je zdušno bila uz Anu – ono francusko skandiranje kad neko vikne “paparapapa“, pa ostali odgovore “ale“ (pitao sam, ne znači ništa posebno, samo način da se podrži neko), standardno “Ajde Ana“ i, što nije retko za mečeve Ivanovićeve, bračna ponuda sa tribina.

Momak je očigledno hrabar jer je na tribinama ponovo bio i Bastijan Švajnštajger. Oduvek sam ga voleo kao fudbalera – pošten, vredan i nikada se nije ponašao kao zvezda, iako mu status to dozvoljava.

I na tribinama ne glumi uštogljenu slavnu ličnost kao većina fudbalera kada posećuju neke druge sportove – Švajni je na svakoj utakmici Bajernove košarkaške sekcije, navija, viče, aplaudira. Rečju, ponaša se kao običan čovek.

Takav je bio i sada na Aninom meču – podržavao je kada nije išlo, bodrio dodatno kada je išlo, bio je njen navijač od glave do pete. I na kraju, posle pobede, zagrlio se sa Zlatkom Novkovićem, i ispozdravljao se sa svima u štabu.

“Mnogo mi znači njegova podrška, pogotovo što on može da razume sport na visokom nivou“, koncizno je Ana to predstavila.

Bastijan je nehotice potvrdio i onu staru latinsku da “što je dozvoljeno Jupiteru (bogu), nije i volu“ jer je na početku trećeg seta uspeo da se vrati na stadion između drugog i trećeg gema, što nekome drugom sigurno ne bi uspelo. Posle sam saznao da su za to zaslužni srpski novinari, koji su ukazali čoveku na vratima koga nije želeo da pusti. A Bastijan, kažu, nije pravio probleme, samo se smešio i virio preko ograde da vidi bar rezultat.

A rezultat je tad već polako prelazio u Aninu korist – posle mnogo muke, borbe, monologa, a bogami i jednog “umukni bre“ upućenog ka boksu.

“Uvek neko izvuče deblji kraj, nažalost, a posle padnu izvinjenja. Nekada je veliki naboj na terenu, teško je iskontrolisati emocije i neki put moraš da ih izbaciš. Neće da se ljuti Zlaja (Zlatko Novković), generacija moja“, objasnila je posle Ana uz osmeh.

Sportisti su sujeverni, a ni teniseri i teniserke nisu izuzetak, pa se desila jedna komična situacija u trećem setu. Ana je zamolila dečaka za peškir, on je počeo da dodaje jedan, a ona mu je pokazala da ne želi taj, već drugi. Upitah je šta to bi.

“Onaj drugi je bio tako lepo postavljen na stolicu, nije morao da upropasti“, rekla je Ana i prasnula u smeh, “Jednostavno, taj peškir je za stolicu, ovaj je za teren“, šalila se Ana gestikulirajući da objasni gde je čemu mesto.

Anine rituale na terenu već smo svi upoznali – pazi na hod, čisti linije... Ali šta se događa pre nego što kroči na teren?

“Sve zavisi od toga kako se osećam pred meč. Generalno, kada meč pre mene dođe na set do kraja, volim da budem malo sama u nekoj prostoriji i da razmislim o meču i taktici. Onda krenem da se zagrevam, a tik pred izlazak na teren volim da stavim kačket i znojnicu – to me nekako odvede u taj momenat izlaska na teren“.

Ni tu nije kraj, sve je isplanirano do sekunde u kojoj počinje zagrevanje.

“Kad izađem na teren, stavim torbu, prvo izvadim reket, zatim energetski napitak, skinem jaknu ako se ne zagrevam u njoj. Sve to lepo namestim, mora rajsferšlus da bude lepo zatvoren. I onda kreće“.

Anu nije povukao trend slušanja muzike i sličnih stvari, samo se nasmejala i rekla:

“Iskreno, ne slušam toliko muziku – nezgodno mi je da trčim sa slušalicama i sa telefonom, još nemam džep. Nisam ja za one velike slušalice, nije to za mene“.

Uporna Japanka je savladana, a Anu sada čekaju novi izazovi na mestu na kojem je još 2008. godine osvojila svoju jedinu Gren slem titulu. Srećno, Ana.

Crtice iz Pariza

- Obećao sam da ću pohvatati i ostale “propratne aktivnosti“, pa evo nekih. Postoji neka zezalica u kojoj za dva evra možete da odigrate smeč tri puta i da se meri brzina kojom ste udarili lopticu (slično kao bokserska kruška u luna-parku). Zatim, postoji igra koja može besplatno da se igra deset minuta, a kombinacija je skvoša i tenisa i deluje prilično zabavno. Posetio sam i muzej, ali o tome ću vam pisati u posebnom tekstu.

- Novak je trebalo da trenira od 14 do 15 sati na terenu broj 18, ali nije ga bilo – verovatno je ponovo odlučio da trenira van kompleksa. Danas nije ni bilo naročito zabavnih događanja na treninzima, a i nema ih više toliko – manje je igrača u singlu, a počeo je i dubl.

- Srpski predstavnici imaju sve veću podršku, a na meču Bojane Jovanovski naročito su se isticale dve žene sa našom zastavom. Jedna je iz Vrbasa i došla je kod prijateljice koja sada živi u Parizu. Za četvrtak imaju karte za Šatrije, pa će ih rastužiti to što Novak igra na Lenglenu. A karte su, kažu mi, platile po 150 evra. Otkad sam to čuo, još pažljivije čuvam akreditaciju.

- Janovič je vrlo nadobudan, šeta kompleksom kao da je “oslobodio Beograd“ i uvek ima izraz lica kao da se upravo sprema nekoga da ubije. Ni Kolšrajber ne deluje naročito pristupačno, a nećete verovati da je Gulbis zapravo bio snužden posle poraza.

- Kristofer Klari, poznati novinar Njujork Tajmsa koji prati Đokovićevu karijeru još otkad je Novak igrao fjučerse, planirao je da provede medeni mesec u Jugoslaviji. Godine – 1991. Već je rezervisao karte, Split, Beograd, ali je na kraju morao da ide u Maleziju i Tajland. Diplomirao je istoriju i mnogo zna o Balkanu, čitajte njegove tekstove.

- Sutra (četvrtak) ujutru pročitajte intervju sa Žilom Milerom, sledećim Novakovim rivalom. Čovek voli i fudbal i košarku, a dotakli smo se i juniorskih dana kada su Janko i on bili ljuti rivali. Srdačan momak.

Ne zamerite što je blog danas stigao malo kasnije, u stvari zamerite Ani što je meč potrajao tako dugo, ho-ho.

Što bi rekao Del Boj – bonjuor,

Saša (ozmo_sasa)