"I dalje se družim s vlasnikom Ikee"

- Da li je „Simpo“ morao da deli sudbinu mnogih propalih firmi?

Sve velike fabrike u drvnoj industriji Jugoslavije, a bilo ih je mnogo, propale su. „Simpo“ je održao proizvodnju, sačuvao brend i uspeo da sačuva tržište Evrope. Ali zbog ogromnih gubitaka usled raspada Jugoslavije i embarga, opterećen velikim zaduživanjima pod nepovoljnim uslovima, ugrozio je poslovanje. Kriza je ugrozila i „Simpovo“ privređivanje, ali su programom s kraja 2012. godine, za koji nisu stvoreni uslovi za realizaciju, mogla da se izbegnu otpuštanja radnika i najavljeni stečaj.

- Zašto vam je traženo da odete iz „Simpa“?

Imali smo ozbiljne partnere iz Rusije i „Ikee“, ali je zaustavljanje proizvodnje zaustavilo i pregovore s njima. Uoči državnog preuzimanja „Simpa“ napravljena je atmosfera kojom se insistiralo da se ugasi moje radno mesto predsednika kompanije. Nisam želeo to da dočekam i saopštio sam da odlazim. Došlo je do sukoba dva koncepta razvoja „Simpa“. Moj koncept je bio: nema viška radnika i kapaciteta, ima manjka poslova. Drugim konceptom bilo je predviđeno smanjivanje broja radnika i poslovanja. - Zašto „Simpo“ nije plaćao porez?

"Simpo“ je kao najveća firma u restrukturiranju, kao i mnoga druga preduzeća, Zakonom o privatizaciji bio oslobođen plaćanja određenih doprinosa. Razumljivo je da je kao firma sa oko 5.000 radnika imala najveće obaveze za doprinose i kao takva poslužila je za stvaranje afere koja je nanela velike štete u poslovanju i dovela firmu do zaustavljanja proizvodnje.

- Bili ste na čelu kompanije u doba Tita, Miloševića, DOS-a. Koliko je privredniku danas teže nego tada?

U Titovo vreme smo imali otvoreno svetsko tržište. U vreme embarga i raspada zemlje teškoće su bile velike, ali su očuvani proizvodni kapaciteti. Svetska kriza i njene posledice razlog su najvećih teškoća. Zbog toga su teške reforme koje naša vlada sprovodi nužne za sređivanje stanja u privredi. U vreme kada sam vodio privredu u Vladi, imali smo formirane koordinacione timove od po 15 najuspešnijih privrednika u svakoj grani. Redovno smo razgovarali o problemima i rešavali ih.

- Šta vam je bilo najvažnije za uspeh?

Uvek sam u prvi plan stavljao konkurentnost na svetskom tržištu, koja se postiže dobrim programima, kvalitetom i visokom produktivnošću, što je moguće ostvarivati sa stručnim kadrovima, dobrom organizacijom i motivacijom. S tim principima smo postigli to da su sa svih kontinenata stizale pohvale za „Simpove“ radnike koji su radili na finalizaciji proizvoda u Americi, Kanadi, Australiji...

Ovakvim principima uspešno sam čuvao ostvarene poslovne kontakte. S vlasnikom „Ikee“ Ingvarom Kampradom družim se više od 40 godina. On je od mene stariji 11 godina, ali to mu nije smetalo da dolazi u Vranje. Modeneze iz Italije je takođe poslovno aktivan u 92. godini.

- Šta savetujete mladim ljudima koji bi da se bave biznisom?

Prvo, da se stalno usavršavaju, da prate razvoj tehnologije. Da hrabro kreiraju i kvalitetno realizuju svoje ideje. Da dobro procene imaju li tržište i kome će prodavati robu ili usluge.