“Ne znam da li je ljudska aktivnost jedini uzrok, ali većinom je čovek taj koji je lupio šamar Majci prirodi. Može se reći da smo, u neku ruku, počeli da vladamo prirodom”, istakao je papa tokom putovanja na Filipine u januaru ove godine.
Konferencija, nazvana “Zaštitimo Zemlju, povratimo čovekovo dostojanstvo: Moralna dimenzija klimatskih promena i održivog razvoja”, odnosila se, između ostalog, na štetu koju je Zemlji nanela upotreba fosilnih goriva.
“Klimatske promene, koje je pretežno prouzrokovala neumerena i neodrživa potrošnja 15 odsto svetskog stanovništa, postale su dominantno moralno i etičko društveno pitanje. Još uvek ima vremena za njihovo ublažavanje i popravljanje štete koju smo naneli ekosistemu, a koja je u poslednje vreme počela da se otima kontroli. Moramo se ponovo okrenuti prirodi, a samim tim i sebi”, navodi se u izveštaju koji je objavila Papska akademija nauka u Vatikanu.
Predstavnici jedne od glavnih naučnih institucija koje se protive teoriji o globalnom zagrevanju - Hartlend instituta u Čikagu, izrazili su negodovanje što nisu bili pozvani na konferenciju u Rimu, a papinu ulazak u raspravu o fosilnim gorivima i globalnom zagrevanju proglasili velikom greškom. Oni su papinu osudu upotrebe fosilnih goriva nazvali neosnovanom, nepotvrđenom i nemoralnom.
Džejms Rast sa Hartlend instituta uporedio je papinu izjavu sa crkvenom osudom italijanskog fizičara Galilea Galileja 1633. godine zbog insistiranja na tome da je Sunce centar univerzuma.
“Doći će dan kada će se Vatikan ograditi od papinog uplitanja u debatu o globalnom zagrevanju isto onako kao što je katolička crkva povukla svoju odluku u vezi sa Galilejevim slučajem 1992. godine”, izjavio je Rast.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR