Podaci za 2014. godinu pokazuju da je 25,6 odsto stopa rizika od siromaštva u Srbiji, kada se posmatraju samo primanja, ali ta lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu, objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti, kada se posmatraju svi faktori koji na to mogu da utiču, u prošloj godini iznosila je čak 43,2 odsto.

"Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti podrazumeva lica koja su ili u riziku od siromaštva ili izrazito materijalno uskraćeni ili žive u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada i ona je 2014. godine iznosila 43,2 odsto.

Preciznije, ukoliko je lice ugroženo makar po jednom osnovu od ta tri, smatra se da je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti", objasnila je Tijana Čomić iz RZS.

Ona je podsetila da je takvo istraživanje u Srbiji sprovedeno drugi put zaredom i plan je da se sprovodi svake godine.

Mlađi od 18 godina najviše izloženi riziku od siromaštva

Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina najviše su izložena riziku od siromaštva (29,6 odsto).

Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina (20,7 odsto).

Najvišu stopu rizika od siromaštva imaju lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (35,2 odsto).

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina najizloženija riziku od siromaštva su nezaposlena lica (47,1 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (8,6 odsto).

Kod samozaposlenih lica ova stopa iznosi 38,4 odsto, a stopa rizika od siromaštva kod penzionera je 13 odsto.

Za četvoročlano domaćinstvo prag siromaštva je 28.156 dinara

U poređenju sa zemljama u regionu, u Srbiji je stopa rizika od siromaštva najviša, objašnjava Čomić.

"Jedino su u Makedoniji rezultati nešto lošiji, ali taj podatak se odnosi na 2012. godinu. Stopu iznad 20 odsto u 2013. su imali još i Grčka, Rumunija, Bugarska, Litvanija, Španija", objašnjava Čomić.

Kada je u pitanju težak položaj mlade populacije, ona je rekla da je takav odnos karakterističan pretežno u novim zemljama članicama EU, dok je u onim visoko razvijenim ovaj odnos drugačiju, i mlađe stanovništvo predstavlja manje ugroženu kategoriju nego stari.

Inače, prag rizika od siromaštva, odnosno primanja lica za koje se kaže da su u riziku od siromaštva u 2014. godini, iznosio je 13.408 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina prag rizika od siromaštva je 24.134 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina ovaj prag 28.156 dinara.

Srbija će se zadržati u grupi zemalja sa najvišim procentom stanovništva pod rizikom siromaštva

Iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije ukazuju da podaci dobijeni iz SILC istraživanja ukazuju na relativno siromaštvo građana jedne zemlje.

"Metodološki to znači da deo stanovništva u relativnom smislu živi u lošijem položaju od svojih sugrađana. Ta lica nisu nužno i apsolutno siromašna, čak i najveći broj njih i nije apsolutno siromašan", objašnjava za Tanjug ekonomska analitičarka Tima Biljana Mladenović.

Ona je ukazala da se "linija" relativnog siromaštva nalazi na 13.408 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo i da je taj iznos i u nominalnom i u realnom smislu niži od praga koji je utvrđen 2013. godine što, dodala je, ukazuje na smanjivanje standarda stanovništva Srbije.

Ona je navela da je ova stopa siromaštva najviša zabeležena u Evropi u 2013. godini.

Ukazuje i da podaci za 2014. godinu nisu još uvek dostupni za sve zemlje članice, pa je poređenje za tu godinu još uvek nemoguće.

"Ipak, s obzirom na rast stope rizika siromaštva u Srbiji, može se pretpostaviti da će se Srbija zadržati u grupi zemalja sa najvišim procentom stanovništva pod rizikom siromaštva, zajedno sa Grčkom, Rumunijom, Bugarskom, Litvanijom", kazala je ona.

Oko osam odsto stanovnika apsolutno siromašno

Ipak, kaže, iako podaci jesu zabrinjavajući, kompletniju sliku mogu da daju ukoliko se u analiziraju zajedno sa pokazateljima nejednakosti i apsolutnog siromaštva.

"Prema istraživanjima sprovedenim u prethodim godinama, oko osam odsto stanovnika je apsolutno siromašno, odnosno nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe", navela je Mladenović.

Ovaj koncept merenja siromaštva najdirektnije ukazuje na deo populacije kojoj je životni standard ekstremno ugrožen, dodala je ona.

Jedino u Rumuniji procenat mladih pod rizikom siromaštva veći nego u Srbiji

Položaj mladih u Srbiji je posebno nepovoljan, ukazuje Mladenović i dodaje da je njih skoro 30 odsto pod rizikom siromaštva, što nas i u evropskim okvirima stavlja u grupu zemalja sa najnepovoljnijim položajem.

Poslednji uporedivi podaci pokazuju da je jedino u Rumuniji procenat mladih koji je pod rizikom siromaštva veći nego u Srbiji.

Mladi u Grčkoj i Bugarskoj takođe se nalaze „na "vrhu" ove lestvice, upozorila je Mladenović.

Inače, Vlada Srbije je u oktobru 2014. godine usvojila Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva koji daje preporuke u svakoj od dimenzija socijalne isključenosti i siromaštva uključujući oblasti zapošljavanja i tržište rada, obrazovanja, socijalne zaštite, zdravlja i uslova stanovanja.

Takođe u završnoj fazi izrade je Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike.