Agencija za borbu protiv korupcije: DS, URS i LDP najveći dužnici

Ona je, gostujući na B92, rekla da će Agencija kroz kontrolu ovogodišnjih finansijskih izveštaja za 2014. moći da vidi šta je od tih dugovanja vraćeno. Kako je rekla, prvo treba da stignu svi izveštaju, da bi započela kontrola.

"Rok za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja u elektronskoj formi istekao je 15. aprila, dok je rok za podnošenje tih izveštaja u pisanoj formi istekao juče. Pošto je određeni broj političkih subjekata te izveštaje podneo putem pošte, moramo sačekati još nekoliko dana, najmanje do ponedeljka, kako bismo imali kompletnu sliku i precizne podatke", rekla je Babić.

Ona je naglasila da je izuzetno važno da sve parlamentarne stranke ispunjavaju tu svoju zakonsku obavezu i da očekuje da će to ispuniti i ove godine.

"Parlamentarne političke stranke su podnele svoje izveštaje, očekujemo još Stranku demokratske akcije Sandžaka, postoji mogućnost da su izveštaj predali poštom, i očekujemo da će ga sasvim sigurno predati", rekla je Babić.

Prema njenim rečima, Agencija za borbu protiv korupcije ima još jednu nadležnost, a to je kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera, te da se saradnjom ta dva sektora, dolazi do, kako je rekla, vrlo interesantnih podataka u pojedinim slučajevima.

"Nekim funkcionerima imovina ostaje ista, nekima se umanjuje, nekima uvećava. Agencija je prošle godine podnela 14 krivičnih prijava zbog sumnje da nije prijavljena imovina, a od tih prijava, za sada su podneta tri optužna predloga, postoje tri uslovne osude, funkcioneri su osuđeni uslovno na određene kazne zatvora u trajanju od nekoliko meseci", rekla je Babić.

Ona je dodala da su u svim ostalim slučajevima postupci u toku, ili je u pitanju provera navoda krivičnih prijava, ili preduzimanja određenih dokaznih radnji.

Prema njenim rečima, u 2011. i 2013. bilo je 10 krivičnih prijava.

"Tu mogu da kažem da je u tri slučaja podnet optužni predlog, a mogu da izdvojim jedan slučaj zbog neprijavljivanja imovine, gde je primenjen institut odloženog krivičnog gonjenja, osumnjičeni je ponudio da plati određeni novčani iznos od 200.000 dinara u humanitarne svrhe, taj njegov predlog je prihvaćen i krivična prijava je odbačena", kaže Babić.

Ona je istakla da je za to krivično delo zakonom propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, a da li je adekvatna kazna od 200.000 dinara u humanitarne svrhe, kako je rekla, neka javnost protumači.