SOLUN - „Kada me je 1974. godine, tada kao šestogodišnjaka, deda doveo na Zejtinlik da vidim gde leže saborci mog pradede, osetio sam neku čudnu vezu sa ovim mestom.
Tokom daljeg života slučajnost se nadovezivala na slučajnost i dovela me ovde, da nastavim tradiciju čuvara večnog počivališta branitelja Srbije“.Ovo priča za Kurir Kraljevčanin Predrag Nedeljković (47), koji je pre nekoliko meseca odlukom Ministarstva za rad izabran za novog čuvara grobova srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.
Oženio se Grkinjom- U Grčku sam došao na odmor. Tu sam sreo sadašnju suprugu i već deset godina živim u ovoj zemlji. Uslov za čuvara vojničkog groblja bilo je i prebivalište u Grčkoj i poznavanje jezika, pa je ovo još jedan dokaz da se ništa u životu ne dešava slučajno. Drugi uslov - da sam potomak solunskog ratnika, takođe sam ispunio - navodi Predrag i dodaje da svoju novu „profesiju“ ne doživljava kao posao, već kao „čast koja se retkima ukazuje“.On će biti pomoćnik Đorđu Mihailoviću (87), koji više od pola veka čuva humke više od 7.000 srpskih stradalnika.- Đorđe je hodajuća legenda. Od njega svaki dan čujem novu priču o ovom mestu i ovim ljudima. Energiju koju on ima mnogi mladi ljudi nemaju. Bez obzira na godine, deda Đorđe se ne predaje. Svakog dana počinjemo posao u pet ujutro, na 12.000 kvadrata groblja ne sme da bude ni travčice - objašnjava Nedeljković.
Hrabar i častanI Đorđe je zadovoljan što će dobiti pomoć, ali priznaje da mu je žao što to nije neko iz loze Mihailovića.- Nemam sina da me zameni i zato još radim. Imam ćerku, ali ovde treba muškarac. Noću dolaze razni ljudi, zato ja spavam na groblju i tako ga čuvam. Dobro je što mi je Srbija poslala Predraga, koji će me jednog dana zameniti jer neću živeti dvesta godina. On je hrabar i častan čovek, a drugačiji ne može ni da bude potomak Solunca. Sad nas je dvojica, da pamtimo, slavimo i da čuvamo srpsku istoriju - ističe poslednji Mihailović.
O Zejtinliku- Ime je dobio po pijaci za prodaju ulja, koja je na tom prostoru postojala u doba Otomanske imperije- Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske- Prvi čuvar groblja bio je Savo Mihailović, Đorđev deda, a nasledio ga je Đorđev otac Đuro Mihailović- Grčka je besplatno ustupila zemljište za izgradnju kompleksa, a sav materijal i rad na izgradnji je oslobodila carina i poreza
