Novi izborni sistem, između ideje i prakse

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak predložio je promenu izbornog sistema koji bi podrazumevao da Srbija bude podeljena na pet izbornih jedinica. Time bi, smatra, građani bili geografski ravnopravnije predstavljeni u parlamentu.

Predsednik LSV-a tvrdi da je, umesto jedne, Srbiji potrebno pet izbornih jedinica: Beograd, Vojvodina, Šumadija, Istočna Srbija i peta u kojoj bi bili predstavljeni ostali građani.

Na Čankov poziv da se o tome izjasni premijer i lider naprednjaka, odgovora potpredsednik stranke. Igoru Miroviću predlog je interesantan, a izmena izbornog sistema trebalo bi da bude plod dijaloga vlasti i opozicije.

"Složio bih se s tim da u sistemu u kojem je Srbija jedna izborna jedinica ne postoje mehanizmi, što je i praksa pokazala, da u parlamentu budu predstavljeni svi krajevi i opštine u državi. Da li će biti pet, više ili manje izbornih jedinica, treba dobro analizirati", naveo je Mirović.

Lider socijalista smatra da Čankov predlog neće rešiti problem geografske zastupljenosti.

"Zato što u svakoj izbornoj jedinici vi možete da kandidujete koga god hoćete po mestu boravka, tako da na čelu izborne jedinice u Istočnoj Srbiji može da bude i neko iz Vojvodine. Ali znate, nekim strankama ne može da se izmisli izborni sistem koji može da im pomogne da uđu u parlament", navodi predsednik SPS-a Ivica Dačić.

I opozicija je za izmenu izbornog sistema. DS smatra da bi građani trebalo da glasaju za čoveka, ne za stranku. Predlog LSV-a, kažu, na dobrom je tragu.

"Svakako treba razmisliti koliko bi bilo jedinica da bi bila veća reprezentativnost, da bi bilo pravih predstavnika građana Srbije i možda ne praviti da te izborne jedinice budu Vojvodina i Beograd, kao posebne, već možda Vojvodinu i Beograd podeliti na nekoliko izbornih jedinica", kaže Borislav Stefanović iz DS-a.

Iako i u SDS-u imaju svoj predlog, za Borisa Tadića prioritet je rešavanje ekonomskih problema, a ne bavljenje političkim temama, poput izbornog sistema.

"Ključno pitanje je ekonomski rast. Ako ne obezbedimo privredni rast, džaba nam štednja, džaba izborni sistem, džaba promena Ustava. Sve ostale teme su zamajavanje, skretanje pažnje sa ključnog problema sa kojim se Srbija suočava", smatra Boris Tadić.

Osim geografske zastupljenosti, izborni sistem trebalo bi da se menja i zbog potrebe personalizacije politike, smatraju u Cesidu. Čankova ideja je nerazrađena, a najverovatnije bi pogodovala njegovoj stranci.

"Ideja, uz puno rezervi, koristi onim regionalnim strankama koje imaju jaka uporišta u okviru tih izbornih jedinica. Verovatnoća ulaska u parlament bi bila veća nego sada. Ali mi treba da vidimo taj izborni sistem, koliki cenzus podrazumeva itd. Ali to je izborni sistem koji doprinosi tome da regionalne i manje stranke mogu da uđu u parlament, ako bi ostao proporcionalni", objašnjava Đorđe Vuković iz Cesida.

Broj izbornih jedinica samo je jedan od elemenata u izbornom sistemu. Celovit predlog trebalo bi da sadrži način kandidovanja i glasanja i odgovor na pitanje – većinski ili proporcionalni sistem.

Prema važećem zakonu, poslanici se biraju proporcionalno, a cela Srbija jedna je izborna jedinica.