Ni na vidiku da LGBT populacija usvaja decu

Prema Porodičnom zakonu, zahtev za usvojenje deteta u Srbiji mogu da podnesu isključivo bračni ili vanbračni parovi. Izuzetno, osoba bez partnera, odnosno partnerke može da usvoji dete, ali joj je za to treba dozvola nadležnog ministra. Takvih slučajeva je u poslednjih desetak godina bilo samo dva ili tri, rečeno nam je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. Dakle, u Srbiji LGBT osobe ni pod kojim uslovima ne mogu da usvoje dete.

– S obzirom da je jedna odredba Nacrta modela izazvala veliku pažnju, iako ona nije konačni predlog Zaštitnika građana, želimo većsad da je pojasnimo kako bi se izbegli nesporazumi. Odredbom se želi postići da svako, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ima pravo da podnese zahtev za usvojenje deteta. Zaista, teško je zamisliti pravične razloge zbog kojih bilo koga, samo zbog njegovog ili njenog ličnog svojstva ili statusa, bez obzira na konkretnu situaciju, treba apriori onemogućiti da uopšte podnese zahtev za usvojenje deteta, odnosno zasnuje ili proširi porodicu. Ali naravno, u postupku usvojenja organ socijalnog staranja koji odlučuje stara se, u skladu sa izričitim odredbama zakona, prvenstveno o najboljim interesima deteta, a ne usvojioca. Nije teško zaključiti da, u sredini kao što je naša, u kojoj nažalost postoji diskriminacija LGBT osoba, neće biti u najboljem interesu deteta da na svojoj koži tokom odrastanja doživljava različite izlive te diskriminacije. Zbog toga usvajanje dece od strane LGBT osoba nije ni na vidiku. Ali nije li pravično dozvoliti da se najbolji interes deteta ceni u svakom pojedinačnom slučaju i u svakom datom momentu – kaže za Danas Gordana Stevanović, zamenica zaštitnika građana.

Prema njenim rečima, Nacrt modela je izradila grupa stručnjaka na čelu sa profesorkom Marijanom Pajvančić, a zaštitnik građana ga je stavio na javnu raspravu upravo da bi čuo različite stavove zainteresovane javnosti i stručnjaka, a ne da bi sam davao mišljenje o njemu.

– Zaštitnik građana će svoj stav o svim spornim pitanjima izraziti nakon rasprave, tako što će utvrditi konačni tekst Modela i dostaviti ga nadležnom radnom telu Vlade Srbije, a sadržina i brojnost komentara opredeliće brzinu daljeg rada na Nacrtu. Još jednom, zaštitnik građana smatra da javna rasprava služi da se u njoj otkriju i sagledaju svi argumenti za i protiv nekog rešenja. Tek nakon nje, zaštitnik građana će dati svoj konačan stav, a Nacrt modela će postati model. Nakon toga slede druge faze u zakonodavnom postupku i tokom svake od njih rešenja koja budu predložena mogu se dorađivati i menjati – objašnjava Stevanovićeva.

Vulević: Nedovoljno jasno

Dragan Vulević, načelnik u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva rada, kaže za Danas da sa ovim ministarstvom nije kontaktirano povodom Nacrta modela zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje predlaže zaštitnik građana, te da je sporni član 53 „nedovoljno jasan“.