"Poljska odlučuje o pozivu Putinu"

On je naglasio je da ni on ni bilo ko drugi van Poljske nema pravo da poziva na tu godišnjicu, već da je odluka isključivo na Poljskoj na čijem okupiranom jugu su Hitlerovi nacisti podigli 1940. godine koncentracioni logor Aušvic-Birkenau.

"Ako pitate sasvim nevezano za sadašnja dešavanja, očigledno je da predsednik Rusije treba da bude na godišnjici. Ali, ako me pitate kao čovek iz Poljske, Ukrajine ili neke druge zemlje blizu Rusije, koji se plaši šta će Putin uraditi, to je onda sasvim druga stvar. U tom slučaju se ne radi o tome šta se u Aušvicu pre 70 godina desilo, već šta to znači za te zemlje, posebno za Poljsku", kazao je Loder u intervjuu poljskom dnevniku Žečpospolita.

Poljska je prepustila odluku o zvanicama za ovu jubilarnu godišnjicu Međunarodnom savetu Aušvica i Državnom muzeju, u koji je pretvoren teren logora.

Oni su, u strahu da politika i sukob u Ukrajini ne bace senku na tragediju holokausta, odlučili da pozovu samo preživele logoraše i veterane Crvene armije koji su oslobađali logor, a delegacijama oko 50 država upute samo obaveštenje i prepuste da same odrede na kom nivou će biti predstavljene tokom komemorativne ceremonije 27. januara.

Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da neće doći jer nije direktno pozvan, a Rusiju je prvo trebalo da predstavlja samo ambasador u Varšavi.

Međutim, kada se pokazalo da će i bez direktne pozivnice u Aušvic doći dva kralja, četiri prestolonaslednika, 12 šefova država, među njima predsednik Nemačke Joahim Gauk i Francuske Fransoa Oland i petoro premijera, Rusija je odlučila da na čelu svoje delegacije pošalje šefa administracije Kremlja Sergeja Ivanova.

Predsednik Rusije Putin, koji je pozvan u Češku, gde Evropski jevrejski kongres zajedno sa češkim parlamentom organizuje 26. i 27. januara forum o antisemitizmu i poukama holokausta i komemorativnu ceremoniju u nekadašnjem nacističkom logoru Terezin, međutim poziv od predsednika Češke Miloša Zemana nije iskoristio.

"Nema povoda da se godišnjica obeležava na drugom mestu, u isto vreme i to u Terezinu koji je oslobođen tri meseca kasnije. Koliko mi je poznato, kada su tamo pozvali Putina usprotivili su se ceška vlada i češka jevrejska zajednice. To je stavilo Moše Kantora (predsednika Evropskog jevrejskog kongresa) u vrlo tešku poziciju", kazao je Loder u intervjuu koji će Žečpospolita u celini objaviti u utorak.

U Aušvicu će jedini progovoriti pred spomnenikom žrtvama holokausta i uputiti poruku svetu sa tog najveće stratišta Jevreja preživeli logoraši, njih 300, od čega su najbrojnije grupe od po 100 iz Poljske i Izraela, a ove godine će ih biti više i u nacionalnim delegacijama.

"Ovo je najverovatnije poslednja okrugla godišnjica na koju će u Aušvic doći tako brojna grupa preživelih logoraša. Do sada je njihov glas bio najjače upozorenje koliko su ljudi sposobni na krajnje ponižavanje, prezir i genocid. Neće proći dugo vremena i mi, poratna generacija, prenosićemo dalje tu monstruoznu pouku i lekcije koje proizilaze iz nje", kazao je direktor Muzeja u Aušvicu Pjotr Civinjski.

U kompleksu logora Aušvic Birkenau je u gasnim komorama ubijeno ili stradalo u neljudskim uslovima preko 1,1 milion ljudi, pre svega Jevreja.