Vraćanje imovine srpskim jevrejima: Narod gotovo uništen, nekretnine bez naslednika

VRAĆANjE imovine otete od Jevreja stradalih u Holokaustu koji nemaju naslednike konačno bi, posle tri godine odlaganja, trebalo da bude rešeno. Kako očekuju u Agenciji za restituciju, ovaj zakon, ako bude političke volje, mogao bi da bude gotov do jula.

Iz Vlade poručuju da će rad na zakonu početi pošto poslanici usvoje izmene Zakona o restituciji. Za posao će biti nadležno ministarstvo finansija ili pravde. Pri resoru pravde lane je već postojala radna grupa, ali je održala samo jedan sastanak.

- Većina zemalja donela je zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta koje nemaju naslednike - Grčka još 1944. godine. Srbija mora da ga usvoji po dva osnova. U Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju decidno se navodi da će imovina tih žrtava Holokausta biti predmet posebnog zakona. Takođe, potpisnici smo Terezinske deklaracije, koja nas na to obavezuje - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

On dodaje da je to i naša moralna obaveza, jer, kako kaže, „želimo da nijedna posledica Holokausta ne ostane na snazi“.

Većina zemalja vraćanje jevrejske imovine bez naslednika rešila je formiranjem fonda ili tela kome su vraćene nekretnine. Ta imovina sada se koristi u memorijalne, edukativne i svrhe unapređenja jevrejske zajednice.

Od 34.000 Jevreja, koliko ih je bilo pre Drugog svetskog rata u Srbiji, 31.000 je ubijeno. Uglavnom cele porodice - od beba do staraca, pa je ostala značajna imovina bez titulara.

- U Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu postojale su jake jevrejske zajednice. Pretpostavljamo da će najviše imovine biti u Beogradu - na gornjem Dorćolu je bilo mnogo radnji, stanova i zgrada - kaže Sekulić.

Savez jevrejskih opština Srbije poseduje dokumentaciju za najveći deo imovine koja je oteta na prostoru Srbije koji je bio pod direktnom nemačkom upravom. Na ovom spisku nalazi se čak 2.975 nepokretnosti i veliki broj drugih dobara - robe, dragocenosti, alata i drugih vrednosti.

O oduzetim dobrima svedoči precizna nemačka dokumentacija, koja sadrži tačne adrese objekata, opise imovine, katastarske brojeve, vrednost... Na tom spisku su izuzetno vredne zgrade u centru Beograda, među kojima i dorćolska Oneg Šabat, u kojoj je danas smešten Kulturni centar „Reks“.

- Način vraćanja oduzetih dobara uredićemo tokom rada na zakonu - kaže predsednik Saveza Ruben Fuks. - Prethodnoj komisiji dostavili smo svoje viđenje načina rešavanja ovog problema. Očekujemo da učestvujemo u pisanju zakona, ali zvanični poziv nismo dobili. Naš stav je da je ovaj zakon potreban, jer je imovina Jevrejima oduzeta kolektivno, a u ratu je nastradalo više od 80 odsto Jevreja u Srbiji. Zbog toga je individualna restitucija gotovo nemoguća.

Za razliku od ostalih bivših republika, u Srbiji su jevrejsku imovinu oteli Nemci, a ne domaće vlasti.

- Imovinu Jevreja uzeli su Nemci preko Kancelarije generalnog opunomoćenika za privredu u Srbiji Franca Nojhauzena. Doneti su posebni zakoni koji se tiču te imovine, a nad njom su postavljeni komesari sa zadatkom da je prodaju. Novac je uplaćivan na namenski račun opunomoćenika u Bank Serajn u Srbiji, i transferisan u Nemačku - kaže dr Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju.

- Prema ovom „aranžmanu“ Srpska narodna banka i Državna hipotekarna banka bile su dužne da za „poklonjenu“ imovinu isplate nemačkim vlastima ogromnu sumu od 360 miliona dinara na „ime štete koju su Nemci pretrpeli usled vođenja rata protiv Jugoslavije“. Iza nemačke „velikodušnosti“, kako je predstavljano, krila se pljačka Srbije - kaže Koljanin.

Isplaćena suma bila je daleko veća nego što bi Nemci dobili prodajom jevrejskih nekretnina.

IZ IZRAELA 81 ZAHTEV

NEKRETNINE naših Jevreja, ali i državljana Izraela koji imaju naslednike, već su dobrim delom vraćeni. Zahtev za restituciju podneo je 81 državljanin Izraela. Vraćeno je poljoprivredno zemljište veličine 64 hektara i devet poslovnih prostora i stanova površine 810 kvadrata. Jevrejima iz Srbije su vraćene oranice površine 2,87 hektara, neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište od 16.193 kvadrata i sedam lokala, stanova i zgrada površine 1.000 kvadratnih metara. Ove brojke realno su veće, jer stranke u postupku nisu morale da se izjašnjavaju o nacionalnoj i verskoj pripadnosti.