U poslednjih nekoliko meseci na udaru su se našla tri ministarstva – pravde, prosvete i rada. Naime, ministar pravde Nikola Selaković više od tri meseca ne može da postigne dogovor sa advokatima koji su u štrajku, ministar prosvete vodi bezuspešne pregovore sa prosvetarima koji više obustavljaju rad nego što rade, a ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin je poseban slučaj.
Čini se da je ovaj stalno u žiži javnosti, počev od odluke da socijalna naknada mora da se zaradi, pa do poslednjeg skandala u vezi sa konkursom za nevladine organizacije u oblasti socijalnih pitanja. Zbog malverzacija na konkursu, za koje je samo ministarstvo krivo, Vulin je, samoinicijativno i mimo zakona, doneo odluku da sredstva namenjena NVO preusmeri u fond za lečenje dece od retkih bolesti. Zbog toga su nevladine organizacije podnele i krivičnu prijavu protiv ministra Vulina. Ipak, malo ko sumnja da se ministar rada neće snaći i u ovoj situaciji. U krajnoj liniji, rad nekoliko NVO neće ugroziti državni sistem. Hoće nečija ljudska prava, „ali koga još briga za to“.
S druge strane, ministar Selaković je u velikom problemu. Advokati štrajkuju više od tri meseca, a dogovor nije ni na pomolu. Za to vreme odloženo je više od 130.000 suđenja. Finansijski gubitak države je nemerljiv. Selaković često odbija da pregovara, obraća im se sa nipodaštavanjem i optužuje ih da je njihov štrajk politički motivisan. Sličan vokabular koristi i Vulin, dok je ministar prosvete Srđan Verbić donekle uzdržan u sličnim izjavama. Ipak, nakon jučerašnje obustave rada u pojedinim školama, poručio je da odnos prema prosvetnim radnicima koji su u štrajku treba da se pooštri, što u najkraćem znači, sudeći po izjavama iz njegovog ministarstva, da će direktori škola pokretati disciplinske postupke protiv štrajkača, koji u krajnjoj konsekvenci rezultiraju otkazom.
Očito da je reč, baš kao i u slučaju advokata, o čistom zastrašivanju, jer ministar sasvim sigurno ne može da otpusti nekoliko hiljada prosvetara. To samo znači da vlast nema rešenje za nagomilane probleme u pomenutim oblastima. Na stranu to što je čitav pravosudni sistem u totalnom kolapsu već tri meseca. Ali to izgleda više nikog ne zabrinjava. Umesto praznih reči, ministri bi trebalo da se uhvate u koštac sa problemima, razgovaraju sa nezadovoljnim radnicima, advokatima, prosvetarima i građanima i pokušaju da nađu kompromisno rešenje. Neka opravdaju svoja radna mesta, a manu se demagogije.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
