Radna grupa predlaže izmene Zakona o restituciji
Direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić izjavio je da je Radna grupa za izmene Zakona o restituciji predlozila suštinske izmene tog procesa.
Komentara 0
"Svi naši napori su pravcu da se što više vrati u naturi", rekao je on i napomenuo da potpuna restitucija nije moguća.
Najvažniji predlog je da se omogući vraćanje poljoprivrednog zemljišta koja je prošlo komasaciju, ali za to postoji najveći otpor, rekao je Sekulić posle sastanka sa šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Devenportom o primeni propisa o restituciji i planiranim izmenama.
Sekulić je rekao da je Radna grupe čiji je i on bio član, predlozila i vraćanje zgrada ambasada, kao i terminološko usklađivanje u vezi s građevinskim zemljištem i pravnom svojinom.
Kada je reč o državnoj imovini koja nije jasno definisana kao takva, odnsno onoga što se u svetu naziva "imovina u magli", kako je naglasio, nije bilo mnogo pomaka.
Po rečima Sekulića, definisanje imovine, popis i identifikacija bi trebalo da budu primarni zadatak države, jer bez toga nema ozbiljne ekonomske aktivnosti.
Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je da je za tri godine postignut veliki napredak u primeni Zakona o restituciji što je veoma bitno s gledišta poštovanja osnovnih ljudskih prava i vladavine prava.
On je ocenio da je od velikog značaja transparentnost tog procesa i istakao da EU podržava rad Agencije za restiticiju i prati primenu zakona o tome.
Devenport je ukazao da je važno rešiti status imovine žrtava holokausta i da očekuje donošenje zakona o tome.
Sekulić se složio da ne treba dopustiti da se posledice holokausta legalizuju i kazao da ta imovina koja nema naslednika, treba da bude stavljena u memorijalnu i edukativnu funkciju razvoja zajednice.
Rok za podnošenje zahteva za restituciju je bio dve godine i istekao je 3. marta. Podneto je ukupno 76.000 zahteva, a Agencija je do sada donela više od 21.000 prvostepenih odluka.
Agencija je građanima do danas u naturalnom obliku vratila 2.264 poslovna prostora, 364 stana i 332 zgrade kao celine, ukupne površine 195.000 kvadratnih metara, s pripadajućim izgrađenim gradskim građevinskim zemljištem, zatim milion kvadratnih metara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, 1.834 hektara šuma i 2.250 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Najviše imovine je vraćeno u Beogradu, na području opština Stari grad i Vračar, a slede Novi Sad, Niš, Pančevo, Leskovac, Subotica. Uz vraćanje imovine građanima - bivšim vlasnicima ili njihovim zakonskim naslednicima, vraća se imovina i crkvama i verskim zajednicama.