Viškovi hrane za siromašne

NA kuvani obrok je zahvaljujući programu „Viškovi hrane“ u protekla četiri meseca moglo da računa oko dve stotine Kragujevčana, a uskoro bi projektu trebalo da se pridruže i Nišlije. Na taj način će socijalno najugroženiji, koji nisu na spisku narodnih kuhinja, moći da računaju na siguran obrok.

Prema najavama Aleksandra Vulina, ministra za rad, projekat „Viškovi hrane“ će u narednom periodu biti realizovan i u ostalim većim gradovima Srbije. Planirano je formiranje koordinacionog nacionalnog tima, koji će znanje i iskustvo prikupljeno u Kragujevcu početi da prenosi zainteresovanim gradovima.

- To su oni građani koji su uslovno rečeno „ispod crte“ i iz nekog razloga ne ispunjavaju uslove da budu stalni korisnici narodne kuhinje - rekao je Vulin. - Svi obroci su kvalitetni i zdravi i proverava ih Gradski zavod za javno zdravlje.

Sredinom novembra i socijalno ugroženi u Nišu moći će da računaju na 300-400 obroka nedeljno iz ovog projekta. U toku su poslednji dogovori sa predškolskom ustanovom, gerontološkim centrom i domovima učenika. Potrebe u Nišu su, međutim, mnogo veće, s obzirom na to da je samo narodna kuhinja svojevremeno pripremala oko 5.000 obroka, a sada se u njoj hrani svega 600 Nišlija.

U pilot-projekat u Kragujevcu uključeni su Crveni krst, studentski, gerontološki i centar za socijalni rad, kao i Zavod za smeštaj odraslih. Za samo četiri meseca prikupljeno je blizu 3.000 obroka.

- Odluku o Nišu kao narednoj destinaciji u kojoj će se prikupljati viškovi hrane doneće resorno ministarstvo - kaže Mlađan Dimitrijević, direktor Studentskog centra u Kragujevcu. - Očekujemo da odaziv u ovom gradu bude još veći i da godišnje ponudimo od 15.000 do 17.000 obroka. Javljaju se novi partneri koji žele da učestvuju, ali je osnovni uslov da proizvode kvalitetan, kontrolisan i normiran obrok.

Dimitrijević objašnjava da su troškovi distribucije obroka minimalni i da niko od korisnika nije ostao bez jela. Do sada je sva neiskorišćena hrana bila reciklirana, a sad je konačno upotrebljena u prave svrhe.

Inače, viškovi hrane u studentskim menzama, restoranima pri gerontološkim centrima i vrtićima nastaju u vreme verskih praznika, korisnici se odriču nekog obroka, studenti zbog obaveza na fakultetu ne stignu na ručak, a vrlo često dame ne žele celu porciju. Na ovaj način niko nije oštećen, a ono što je ostalo se ne baca već prosleđuje najsiromašnijima.

PRIMER IZ SLOVENIJE

TRI trgovinska lanca u Sloveniji prihvatila su inicijativu da hranu koja bi zbog strogih sanitarnih propisa završila u kontejneru za otpatke, ali je još upotrebljiva za ishranu, namene beskućnicima i siromašnim porodicama.

Reč je o hrani kojoj tog dana ističe rok upotrebe - hlebu, pečenom mesu, salatama, voći i povrću, sendvičima, mleku i mlečnim proizvodima..., a dostavlja se azilima za beskućnike, sigurnim kućama i drugim humanitarnim ustanovama, kao i siromašnim porodicama s više dece.