Zatočeni brat i sestra koračaju u novi život

Mladi Stankovići pohađaju Osnovnu školu ,,Sveti Sava” u Požarevcu za opismenjavanje odraslih ,,Druga šansa” i već su stigli do sedmog razreda.

- Oni su vrlo savesni i vredni učenici. Nijednog dana nisu izostali iz škole i najbolji su u trećem ciklusu koji obuhvata sedmi i osmi razred. Iduće godine završavaju školu i planiraju dalje usavršavanje - priča andragog škole Dušica Kovačević.

Dok su bili zatočeni u kući, deca su sama uz pomoć TV naučila da čitaju i pišu i govore engleski. Oboje su rođeni u kući, a majka je sama presekla pupčanu vrpcu. Kada je došlo vreme za školu, komšijama je govorila da su na školovanju u Crnoj Gori. Deci je pričala da ne smeju napolje jer će da ih ukradu i prodaju njihove organe. U dvorište su smeli da izađu leti za vreme raspusta, a čim bi čula da nailazi policija ili socijalni radnici, decu je sakrivala po raznim kućama, a jedno vreme proveli su i u konacima manastira Ostrog. Tek kada je majka umrla, oni su mogli slobodno da se kreću, ali je problem nastao sa dokumentima jer nisu imali mesto boravka.

- Sve je to ružna prošlost koju nastojimo da zaboravimo. Učim, a kad nisam u školi, čistim po kućama i brinem o starijim osobama jer od po 5.000 dinara koje brat i ja dobijamo kao pomoć ne može da se živi. Malo vremena imamo za druženje, ali je teško i steći drugove kada ih nismo imali od detinjstva. Zato smo brat i ja upućeni jedno na drugo i ljude koje sami upoznamo. Kada imam slobodno vreme, crtam stripove i pravim igračke za decu. Želela bih da se posle završetka ove škole upišem u srednju školu za policajce, ako to bude bilo moguće zbog godina - otkriva svoja očekivanja Marijana. Njen brat Marko priča da u školi ide sve glatko, kao po loju, i da je za njega sve lako.

- Kada završim ovu školu, želeo bih da se obrazujem za informatičara i molim se Bogu. I sada nešto radim sa računarima i mobilnim telefonima, ali to je malo. Zato povremeno radim na građevini, istovarujem šljunak, ubacujem ugalj, riljam i radim i druge sezonske poslove. Zarađeni novac ulažem u kuću. Tako sam sam uradio kanalizaciju i sazidao dimnjak, a sada prikupljam novac da zatvorim terasu, da ne upada sneg i kiša - hvali se Marko. U školi kažu da se Stankovići, a posebno Marko, ne druže mnogo i da teško sklapaju nova poznanstva i da se uglavnom kreću u društvu starih poznanika.