Na Kosovu i dalje postoje dva glavna izazova za bezbednost: porast verskog ekstremizma i potencijal za nerede kao rezultat ekonomske, društvene i političke nestabilnosti. Stoga, od najveće je važnosti da bezbednosne institucije usredsrede svoje napore kako bi uočile istinske uzročnike i potencijalno sprečile erupciju događaja koji bi mogli da nastanu iz navedenih izazova – kaže za Danas Pravo Florian Ćehaja, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije.
Naš sagovornik ističe da veruje da su kapaciteti bezbednosnih institucija ograničeni, te da se glavni problem odnosi na nedostatak volje na rukovodilačkom i političkom nivou da povećaju spremnost institucija da se uhvate u koštac s bezbednosnim izazovima. „Iako je trenutna bezbednosna situacija u opštinama na severu Kosova stabilna, bezbednosno okruženje može lako da bude dovedeno u pitanje nastavkom prisustva, doduše u manjem broju, srpskih struktura bezbednosti. Situacija na tom području uglavnom zavisi od volje političke elite, bilo da je reč o političkoj eliti iz severnog dela Kosova ili iz Beograda, gde se naročito mora naglasiti uticaj srpskog premijera Vučića“, ukazuje on.
Govoreći o nedavnom hapšenju džihadista na Kosovu, Ćehaja navodi da posledice takvih akcija mogu biti i pozitivne i negativne, pa je pitanje šta će prevagnuti.
– Prema mom mišljenju, potencijalna nasilna reakcija može da se dogodi u slučaju da pravosuđe ne verifikuje dokaze tužilaštva protiv osumnjičenih ekstremista. Drugim rečima, mada se smatra da su policijska racija i akcije koje je predvodilo tužilaštvo bile profesionalne, što znači i uspešne u ovoj fazi, uspeh u celosti zavisi od konačne sudske presude, jer presuda može izazvati reakcije osumnjičenih ekstremista. Ali, uopšteno govoreći, uticaj tih hapšenja je više pozitivan, jer je dovedena u pitanje namera ekstremista koji su računali na „slabe institucije i stanje na Kosovu“, u kojem nijedan organ ne može da zaustavi niti, čak, da sudski procesuira njihove akcije, koje su, stiče se utisak, u principu uperene protiv ustavnog poretka i štetne su za nacionalnu bezbednost. Pozitivna strana hapšenja takođe se odnosi na opštu svest većine građana za koje se stiče utisak da podržavaju akcije protiv političkog islama i, zasigurno, protiv osumnjičenih terorista – konstatuje sagovornik Prava.
Odgovarajući na pitanje kako uslovi u Iraku i Siriji mogu da utiču na bezbednosnu situaciju na Kosovu, Ćehaja kaže da u slučaju da se pojedinci koji učestvuju u tamošnjim sukobima vrate na Kosovo mogu potencijalno da budu „iskorišćeni i ili zloupotrebljeni za određene političke ili verske svrhe“. „Ovi ljudi se smatraju jedinim neinstitucionalnim akterom na Kosovu koji poseduje „borbenu spremnost“. Stoga, njihov potencijal da dovedu u pitanje bezbednosnu situaciju je visok“, poručuje on.
Ratnici u Iraku i Siriji
Florian Ćehaja konstatuje da pitanje koliko ljudi sa Kosova učestvuje u borbama u Iraku i Siriji treba postaviti institucijama, ali da njihov broj iznosi između 100 i 150. „Teško je odrediti tačne cifre budući da se pojedini ratnici, naročito oni koji dolaze iz Makedonije, pogrešno računaju kao da su sa Kosova. Ipak, njihov broj je visok u poređenju sa brojem stanovnika Kosova“, ističe sagovornik Prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
