Žene gazduju kad moraju

U DIREKTORSKIM foteljama u firmama u Srbiji sedi 27.076 žena, dok je njihovih kolega muškaraca čak 95.083. Čelne pozicije u državnim preduzećima uglavnom su namenjene jačem polu, a i za privatni biznis radije se i lakše odlučuju muškarci.

Prema podacima Nacionalne agencije za regionalni razvoj, dame koje se otisnu u preduzetničke vode imaju između 36 i 55 godina i sredstva su uglavnom obezbedile iz lične ušteđevine. Da bi mogle da koračaju ravnopravno sa svojim kolegama, njihovim potpeticama u proseku je bila potrebna decenija napornog rada. Uglavnom se odlučuju za delatnosti poput nege i rekreacije, u koje spadaju frizerski i kozmetički saloni i fitnes centri, zdravstvene usluge i obrazovanje.

Olivera Popović, potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije, napominje da se žene za privatan posao odlučuju iz nužde, a ne iz prilike.

- Čak 66 odsto dama započinje biznis jer su ostale bez posla i jednostavno su prinuđene da počnu da rade nešto same - kaže Popovićeva. - Veliki problem je što one nemaju imovinu na svoje ime i zato ne mogu da dobiju kredite za početak posla.

Vredne i posvećene biznismenke pokazuju da kada odluče da se otisnu burnim vodama privatnog biznisa, mogu biti mnogo uspešnije od većine muškaraca.

Jedna od njih je i Ljiljana Karaklajić, direktorka kompanije „D ekspres“, koja obavlja poslove ekspresne kurirske dostave i brzog slanja i uručivanja pošiljaka. Njena firma zapošljava čak 550 ljudi, koji rade u 18 gradova širom Srbije i imaju na hiljadu klijenata.

- Teret posla je jednak bez obzira na pol, ali da bi neko bio na rukovodećem položaju mora imati menadžerske sposobnosti - smatra Karaklajićeva. - Problem u biznisu sa kojim se suočavaju i muškarci i žene je nedostatak kvalitetnih radnika, koji su vredni, a s druge strane prevelike obaveze prema državi. Suština uspeha u biznisu je da se napravi dobra organizacija i da se poštuju norme i standardi, da se zna šta je dužnost svakog radnika na određenoj poziciji.

IZ ORDINACIJE NA FARMU

VLASNICA proizvodno-trgovinske radnje „Kokoda“ iz sela Lapotince, Mirjana Cakić, lekar je specijalista opšte medicine, ali na svojoj farmi u okolini Leskovca gaji koke nosilje. Kaže da je 1993. godine napustila posao u ordinaciji i pritekla u pomoć mužu. Danas ima 14 zaposlenih, a svojim najvećim uspehom smatra to što je i kod svoje dece razvila preduzetnički duh.

- Ćerka je završila Ekonomski fakultet, ali se bavi proizvodnjom torti i kolača, dok je sin dobio diplomu Poljoprivredne škole i radi zajedno sa nama - priča Mirjana Cakić.