Celu jednu deceniju je Rukometni savez Srbije sa istomišljenicima iz Evropske rukometne federacije uspevao da blokira prijem Rukometnog saveza Kosova u EHF, ali je posle mnogo dobijenih bitaka, na nedavnom Kongresu u Dablinu, izgubio „rat“ iz kojeg je bilo nemoguće izaći kao pobednik.
Rukometu se samo desilo ono što će pre ili kasnije snaći sve naše sportove, jer južna srpska pokrajina, na talasu masovnog međunarodnog priznanja svoje državnosti, brže ili sporije, na mala ili velika vrata, ulazi u razne međunarodne organizacije. Pride su sportski tereni uvek bili pogodno tlo za implementiranje političkih odluka, u ovom slučaju volje gro svetskih sila.
– Nije Kosovo oteto Srbiji na rukometnom terenu pa da može biti vraćeno na nekom sportskom kongresu. Iluzorno bi bilo očekivati da jedan mali savez dobije tako veliku bitku. Pored sveg našeg truda – ne spori činjenice predsednik RSS Velimir Marjanović posle „poraza“ u prestonici Republike Irske.
I ovog puta su predstavnici naše rukometne organizacije na najveći godišnji skup članica EHF otišli „naoružani“ argumentima i dobili aplauze za njih. Ne i većinsku podršku kao do sada, jer je samo 14 od 49 saveza držalo stranu RSS.
– Ni oni koji su izglasali prijem Kosova u punopravno članstvo nisu se ustručavali da nam otvoreno kažu da smo pravno, procesno, suštinski … u pravu. I priznaju da moraju da se drže tvrdokornog stava svojih zemalja. Još od 2004. godine, kada je RS Kosova dat status pridruženog člana EHF – prvo pod okriljem zajedničkog Saveza s Crnom Gorom pa samostalno, kao RSS – uspevali smo da se nosimo sa stalnim množenjem i pritiskom država članica Evropske rukometne federacije koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, koji je u međuvremenu narastao narastao na 35. Šta se promenilo u međuvremenu? Zagovornici ideje o prijemu RSK tražili su i dobili tumačenje Briselskog sporazuma, kojim se naša država obavezala da neće više blokirati ulazak tog dela teritorije Srbije u međunarodne organizacije. To im je bilo dovoljno i(li) potrebno da budu ZA.
Naruku RSS nije išla ni regulativa prijema novih članica iz Statuta EHF.
– Statutom EHF nije predviđeno da punopravni članovi evropske rukometne porodice moraju obavezno imati stolicu u Ujedinjenim nacijama. Čak ni biti deo Međunarodnog olimpijskog komiteta, kao što je propisano regulativom Svetske rukometne federacije. Međutim, cenim da će se IHF rukovoditi većinskom voljom kontinentalne organizacije.
Do jasnog izjašnjavanja srpskog Ministarstva omladine i sporta po ovom pitanju, odnosno konkretnih rešenja u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine na polju sporta, prvi čovek srpskog rukometa nije u poziciji da prejudicira da li će i pod kojim uslovima ženske juniorske reprezentacije naše zemlje i Kosova igrati sledećeg marta u Prištini meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
– Naša dužnost kao Saveza je da vodimo brigu o srpskom rukometu, svim našim selekcijama i klubovima. Pa i o osam ekipa, odnosno 500 igrača, igračica, sudija i trenera sa severa Kosova, koji su već u našem sistemu takmičenja. U skladu s nacionalnim interesima i politikom.
Sagovornik Danasa skreće pažnju na moguću lančanu reakciju podsaveza iz drugih evropskih zemalja i usložavanje već napravljenog problema.
– Nisu „sporni“ samo Srbija i njeni zahtevi. Zamislimo situaciju u kojoj osim nas i Slovačka i Rumunija, koje takođe nisu priznale Kosovo, odbiju da budu deo iste kvalifikacione grupe s Kosovom, kao što je to određeno žrebom za juniorsko EP. Kako bi se kosovske rukometašice, kao „papirnate“ pobednice, pojavile u Španiji, kada ni ta država nije priznala njihovu zemlju?! Ili šta ako RSK za deset godina odluči da izađe iz EHF, jer je Kosovo, na primer, odlučilo da se pripoji Albaniji?! Ili Rukometni savezi Abhazije, Osetije, Katalonije… jednog dana zatraže prijem kao samostalne članice?! Bojim se da je jedna savršeno uređena i organizovana federacija ušla u potencijalno veliki problem – gleda u budućnost Marjanović, uz nadu da EHF i RSK neće, kao do sada, biti maksimalni u svojim zahtevima.
Nadležno ministarstvo još bez reakcije
Ministarstvo omladine i sporta još se nije odredilo prema „slučaju RSS“.
– Ministarstvo pažljivo prati dalju situaciju i postupaće u skladu s državnom politikom. Vodićemo brigu kako o interesu naših sportista, tako i o nacionalnom interesu. Rukometni savez Srbije je učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Javnost će biti obaveštena o daljim koracima – poruka je iz nadležnog resora u Vladi Srbije.
Individualni sportovi prednjače
Rukometni savez Srbije nije jedina naša sportska organizacija koja je izgubila bitku s vetrenjačama. Kosovski stonoteniseri, rvači, dizači tegova i džudisti uveliko predstavljaju svoju državu ili srpsku južnu pokrajinu na međunarodnim takmičenjima. Svetska amaterska bokserska organizacija (AIBA) primila je KBS za privremenog člana, a Svetska fudbalska federacija nedavno dala zeleno svetlo za igranje prijateljskih mečeva kosovskih reprezentacija svih uzrasta.
Kikinđanke kao žrtveno jagnje
Tri puta je žreb uparivao srpske i kosovske klubove u evropskim kupovima, svaki put u ženskoj konkurenciji. Najpre 2006, kada je Kikinda trebalo da se sastane s Vlaznimijem u Čelendž kupu, ali se po direktivi Vlade Srbije odustalo od susreta, što su Kikinđanke platile dvogodišnjom suspenzijom i novčanom kaznom. Već sledeće sezone, Naisa je s istim timom iz Đakovice u istom takmičenju igrala i dobila dvomeč, organizovan u Mađarskoj. Poput Nišlijki i rukometašice Maks sporta iz Nove Pazove, ovog leta takođe u Mađarskoj, pobedile su Kastrijoti iz Uroševca i nastavile takmičenje u Čelendž kupu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
