Награде РТБ-а отишле у руке бравара и монтера

Кад „кочи работа“, дају све од себе

РТБ. – Бравар из Лознице Милутин Трифковић, бравар-монтер из Крушумлије Новица Стевић и монтер-висинац из Куманова Срећко Илијевски најбоља су три радника у прошлом месецу међу 600 људи који раде на градилишту нове топионице и фабрике сумпорне киселине. Тако су одлучиле њихове фирме, колеге, претпостављени, а РТБ Бор их је додатно новчано наградио са укупно 100 хиљада динара. Трифковић, Стевић и Илијевски углас кажу да им награда много значи и додатно мотивише да још боље раде. Значи и као подстрек осталима, кажу, да се потруде и нађу се међу добитницима када се буду давале септембарске, октобарске, новембарске и децембарске награде. Они су проглашени најбољим радницима у августу, а прво место припало је педесетчетворогодишњем Новици, раднику „Феромонта“, фирме која је проглашена за најбољег подизвођача у том месецу.
– На градилишту сам од априла ове године и као бравар-монтер учествовао сам у изградњи великих резервоара за сумпорну киселину од самог почетка, од њиховог темеља, па до крова – каже Новица. Одговорност према послу, велико искуство стечено током 32 године радног стажа, али помало и знање, стидљиво додаје са задршком, сматра кључним стварима које су га квалификовале за радника месеца. – Ипак, све колеге су фантастичне, стварно! Компактни смо, нико се не љути кад му се нешто каже да уради, свако зна свој посао и ради га најбоље што може. Уосталом, за доброг мајстора нема компликованог посла – прича Стевић. Посла на резервоарима, како каже, има за још 15-ак дана, док се куполе не заваре, а онда иде даље, где га следећи посао одведе. Нису му ово први резервоари које је радио, слични су грађени у Панчеву, а имао је посла и на електранама у Дрвну. – Бор ми се допада, леп је град, има где да се изађе, прошета и попије пиће. У почетку ми је било тешко док се нисам навикао на дим, али ми данас и то све мање смета – закључује доброћудни Топличанин.
Припрема, сечење брусилицом и брушење су послови које тридесетогодишњи Милутин Трифковић, бравар у фирми „Монт –Р“, ради најбоље. Тренутно је, каже, на котлу у „сумпорној“ и ради канале за сумпорну киселину, али је био ангажован и на градилишту нове топионице. – На градилишту сам од 2012. и радим сваког дана од седам до 17 сати, осим недељом када сам на послу до 15 часова. „Теренац“ сам четири године и навикао сам се на тај темпо рада и живота. Ово градилиште изгледа фантастично и било је веома занимљиво гледати га како из дана у дан расте, од пуке конструкције до праве слике онога што се зове „највећи пројекат на Балкану“ – каже Милутин. Сматра да га је залагање на послу и чињеница да га „хатезејци“ никада нису опоменули да стави наочаре или појас довело до друге награде коју ће, како рече, потрошити са колегама у кафани. Захваљује им се и „преко новина“ што су га предложили за најбољег радника. – Град вам је супер, нашао сам друштво, а има и девојака. Ма, биће Боранима још боље када се топионица заврши и жао ми је што то ћу дотел већ отићи из Бора – вели Трифковић.
Срећко Илијевски, радник македонског „Стеелцона“ имао је ту срећу, како каже, да се из млинара одметне у монтере. И то монтере-висинце. Брашно је заменио челичном конструкцијом и то врло брзо, девет месеци након што му је фирма у којој је радио пропала. – Преквалификовао сам се, што се каже, „у ходу“, није било времена за чекање. Посао ми је био потребан и нисам много бирао. Ето, моја упорност да радим и да дајем све од себе кад видим да негде „кочи работа“ довеле су ме и до ове награде. Свима стварно хвала, ово је одличан стимуланс да се ради и више и боље. И да сви око мене раде тако – каже Срећко. Тренутно је на објекту „4.000“, а радио је и на висини од 45 метара, на крову топионице, из корпе крана. Предводи групу од петроро људи, тумачи цртеже који му се дају, објашњава људима где се који део монтира. – Има потешкоћа, али се онда сви заједно потрудимо и снађемо се да завршимо све како треба. Уз труд се сваки посао завршава – закључује Срећко.