Tri ankete: Škoti za ostanak u VB

Sva tri istraživanja imaju iste rezultate, protiv nezavisnosti Škotske je 52 odsto građana, a za 48 odsto. Ankete su sprovedene u petak, dan kada su oba tabora intenzivirali svoje napore da ubede glasače.

Britanski premijer Dejvid Kameron, njegov zamenik Nik Kleg i lider opozicije Ed Miliband obećali su juče veću autonomiju Škotima ako glasaju protiv nezavisnosti.

Trojica lidera su to obećali u zajedničkoj svečanoj izjavi koja je objavljena na naslovnoj strani glavnog škotskog dnevnika Dejli rikord (Daliy Record) pod nazivom "Zakletva".

U tekstu se navodi da će u slučaju odbacivanja nezavisnosti, pregovori o prebacivanju novih ovlašćenja na Edinburg početi već dan nakon refernduma.

Škotski premijer i zagovornik nezavisnosti Aleks Salmond smatra da je reč o "praznoj ponudi u poslednjem trenutku".

Uzbuđenje i dalje raste u Edinburgu gde su došli predstavnici svetskih medija kako bi izvestili o eventualnom rođenju nove države i bolnom slabljenju jedne države, bivše svetske imperije.

Škotski virus i ostali evropski separatisti

Sutrašnji referendum u Škotskoj mogao bi da stvori prvu novu državu unutar granica Evropske unije, piše Dojče vele u tekstu posvećenom šansama ostalih
evropskih separatista.

Uoči referenduma, ankete pokazuju da je pobeda separatista sasvim moguća, a taj rezultat bi ulio novu snagu čitavom nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi.

Škotski entuzijazam najviše je nadahnuo Katalonce. Katalonski jezik bio je zabranjen tokom Frankove diktature, a danas taj region Španije ima značajnu kulturnu i političku autonomiju i sopstveni parlament.

Ali, za mnoge Katalonce to nije dovoljno. Oni žele sopstvenu državu, pre svega iz ekonomskih razloga, jer smatraju da Španija iskorišćava njihovo bogatstvo. Od početka ekonomske krize, broj pristalica odvajanja osetno se povećao. Referendum će ovog novembra biti održan u Barseloni, ali za razliku od Londona i Škotske, Madrid ne priznaje taj korak.

Baksijski nacionalizam i baskijski jezik takođe su bili potiskivani za vreme Frankovog režima. Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali su zato tamošnji separatisti mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost organizacija ETA je za 50 godina ubila preko 800 ljudi.

ETA se pre tri godine javno odrekla nasilja, ali na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mestu. Naime, po španskom ustavu, samo centralna vlada može da raspiše referendum, a vlast u Madridu to odbija, isto kao i glasanje u Kataloniji.

Na najnovijim parlamentarnim izborima u Belgiji, kao najjača stranka u Flandriji pokazala se Nova flamanska alijansa, koju predvodi Bart de Vever. Taj političar veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju.

Separatizam u Belgiji prilično je neobičan - ako se otcepi flamanski deo gde se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva, ali i privredne snage.

Veliki problem bio bi status Brisela gde su sedišta Evropske unije i NATO. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Nemackoj. Ali, Belgijci su do sada uspevali da se drže zajedno.

Secesija severa Italije ima potpuno ekonomske pobude - tamo se nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi u tom delu zemlje veruju da Italijani sa juga žive na grbači marljivih severnjaka.

Takozvana "Lega Nord" nekada je tražila nezavisnu "Padaniju", oblast koja bi obuhvatala razvijeni sever današnje Italije, a danas se koplja lome oko zahteva da u regionu ostane tri četvrtine zarađenog novca.

Južni Tirol je oblast koja je zvanično unutar granica Italije, ali od kraja Prvog svetskog rata, dok je ranije bila deo Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol postepeno je dobijao sve veću jezičku i političku ekonomiju. Stanovnici su raspolagali i dobrim delom novca od poreza i činilo se da sve teče glatko. Ali, ekonomska
kriza ponovo je probudila separatizam. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke države, pa se sve glasnije čuje parola: "Dalje od Rima".

Francuske vlasti dugo su suzbijale autonomaške tendencije na Korziki, uključujući i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC godinama su pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili simbole francuske države. Tek ovog leta, pokret FLNC je saopštio da se više neće služiti nasiljem. Ali, potencijal za sukobe ostaje - kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive
mere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.

Veoma mali broj Bavarca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez. A ipak, zvaničan naziv ove nemačke pokrajine je "Frajštat Bajern", odnosno "Slobodna država Bavarska". Ta nemačka federalna jedinica na jugu zemlje verovatno bi mogla da se snađe i odvojeno od ostatka Nemačke.

Bavarska ima najveću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Nemačkoj. Kao i u drugim zemljama, to bogatstvo izaziva trzavice - Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Ali, za sada, nema opštenarodnog pokreta za odvajanje od Nemačke.