Proruske snage zauzele važan autoput

Taj autoput je od velikog značaja zato što prolazi pored gradova Dokučajevsk i Novotrojckoje odakle su ukrajinske snage granatirale Donjeck.

Autoput Donjeck-Marijupolj prolazi kroz naselje Jelenovka odakle su proruske snage ranije potisnule ukrajinske snage. Itar-Tas s nije mogao da dobije potvrdu ove informacije iz drugih izvora.

Nove žrtve, milion izbeglica

U protekla 24 sata je u borbama sa proruskim snagama poginulo 15 ukrajinskih vojnika, objavio je danas portparol ukrajinske vojske.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u konfliktu između ukrajinskih i proruskih snaga je dosad poginulo ukupno 2.600 ljudi, od kojih oko 800 ukrajinskih vojnika, preneo je Rojters.

Agencija UN za izbeglice je danas takođe saopštila da je kao posledica sukoba na istoku Ukrajine jedan milion ljudi napustio svoje domove. Od tog broja, 260.000 su interno raseljeni, dok je 814.000 izbeglo u Rusiju.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je juče izjavio da se taj konflikt, koji traje već pet meseci, dramatično pogoršao otkad su se proruskim snagama u borbama pridružile ruske snage.

Porošenko je dodao da Rusija sada sprovodi "otvorenu agresiju" protiv Ukrajine. Zvanična Moskva, sa druge strane, negira da su njene trupe prisutne na teritoriji Ukrajine.

UN: Pola miliona raseljenih zbog sukoba u Ukrajini

Zbog sukoba u Ukrajini, više od pola miliona ljudi napustilo je svoje domove, a najmanje 260.000 ljudi je raseljeno unutar Ukrajine, saopštio je danas Visoki komesarijat za izbeglice UN u Ženevi.

Prema novim podacima, 260.000 ljudi zatražilo je azil ili status izbeglica u Rusiji, kako tvrde ruske službe. Prethodna procena UNHCR iz 20. avgusta pokazivale su da je 190.000 ljudi bilo izmešteno u Ukrajini, a da je 197.400 njih izbeglo u Rusiju.

UNHCR navodi da je broj raseljenih ipak veći jer su se mnogi od njih smestili kod porodica ili prijatelja i nisu se prijavili nadležnim službama kao izbegla lica.

"Ako se kriza ne zaustavi odmah, imaće ne samo razarajuće humanitarne posledice, već i potencijal da destabilizuje čitav region", upozorio je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš.

"Posle lekcija sa Balkana, teško je poverovati da sukob tih razmera može da se razvije na evropskom kontinentu", dodao je on. 

Aerodrom u Lugansku uništen

Aerodrom u Lugansku razrušen je, javili su danas ukrajinski i ruski elektronski mediji, pozivajući se na luganske vlasti.

Vršilac dužnosti načelnika oblasne administracije Irina Verigina izjavila je da ne postoji mogućnost sletanja aviona, jer je pista uništena.

U ponedeljak je predstavnik ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (SNBO) Andrej Lisenko saopštio da su ukrajinski vojnici dobili naredbu i povukli se od sela Georgijevka i aerodroma Lugansk, podseća RIA Novosti.

Agencija UNN javlja da se povuklo približno 300 pripadnika ukrajinske vojske, a da je za pet sati borbi poginulo vise od njih 20, a ranjeno blizu 40.

"Tačan broj poginulih ne znamo", rekao je jedan od komandira koji se evakuisao iz oblasti Georgijevke, navodi ta ukrajinska agencija.

UNN prenosi i saopštenje gradskih vlasti Luganska da je situacija i danas napeta, da se puca na grad, da i dalje nema struje i vode, kao i da ne rade telefonske veze.

Kijev: Ruski vojnici kod Donjecka i Luganska

Ukrajinska vojska primetila je ruske snage na istoku Ukrajine kod oba grada koji su uporišta proruskih separatista, izjavio je danas u Kijevu portparol vojske Andrej Lisenko.

Ruski vojnici viđeni su u gradovima Donjeck i Lugansk, ali i na drugim mestima širom istočnog dela Ukrajine, rekao je portparol.

Ministar odbrane Ukrajine Valerij Heletej rekao je da vojska strategiju borbe protiv separatista širi na suprotstavljanje ruskoj vojsci u ratu koji bi mogao da ima "desetine hiljada" žrtava.

"Ovo je naš Veliki patriotski rat", poručio je on na internetu.

Ostavka ukrajinskog ministra ekonomije

Ukrajinski parlament potvrdio je danas ostavku ministra ekonomije Pavla Čeremete, koji je u sukobu sa premijerom te zemlje Arsenijem Jacenjukom.

Ostavku ministra podržalo je 242 poslanika, a neophodan minimum za potvrđivanje odluke bio je 226 glasova.

Čeremeta je podneo ostavku 21. avgusta, kritikujući vladu da želi da očuva sistem korumpiranog upravljanja, koji je stvorio svrgnuti predsednik Viktor Janukovič.

Premijer je zatim optužio ministra da su njegove ekonomske reforme neefikasne.

Prema ukrajinskim analitičarima, Čeremeta, ugledni ekonomista i osnivač Poslovne škole pri prestižnom Kijevo-mogiljanskom univerzitetu, pokazao se kao osrednji funkcioner. U medijima je kritikovan zbog toga što je više pažnje posvećivao medijskim nastupima nego ekonomskim reformama.

U recesiji već dve godine, Ukrajina bi mogla ove godine da zabeleži pad BDP od 6,5 odsto, prema procenama MMF koji je tu zemlju spasao od bankrotstva odobravajući joj u aprilu kredit od 17 milijardi dolara.

Čeremeta je učestvovao u proevropskim protestima kojima je u februaru smenjen proruski režim Janukoviča posle krvavih sukoba u centru Kijeva.

Njegova nominacija, kao i drugih ministara, objavljena je na Majdanu, mestu održavanja tih demonstracija.

Valensa: Naoružavanje Ukrajine dovelo bi do nuklearnog rata

Nekadašnji predsednik Poljske i dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa, rekao je da bi evropska vojna pomoć Ukrajini mogla da dovede do nuklearnog sukoba Rusije i NATO.

"To bi moglo da izazove nuklearni rat", rekao je Valensa novinarima kada je upitan da li Evropska unija treba da šalje oružje Ukrajini i pomogne joj u borbi protiv proruskih snaga na istoku Ukrajine.

"Nuklearno oružje imaju i Rusija i NATO. Da li onda moramo da se međusobno uništimo", rekao je Valensa.

"Zbog toga EU nastavlja da ponavlja - ne budite ludi. Zbog toga se ona mnogo ne uključuje" u taj konflikt, rekao je Valensa.

Evropska unija, podsetio je AFP, u subotu se saglasila da Rusiji zavede nove sankcije ukoliko Moskva ne promeni svoje ponašanje u Ukrajini, a nakon što je Kijev saopštio da se ruski vojnici bore zajedno sa promoskovskim pobunjenicima.

Lavrov: Nadam se da SAD neće pomoći Ukrajini kao Libiji

Rusija se nada da Amerika neće pomoći Ukrajini da uspostavi demokratiju, na libijski ili irački način, izjavio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, a objavile su danas RIA Novosti.

Mi ćemo podržavati obe strane u Ukrajini - zvanični Kijev i snage samoodbrane Luganska i Donjecka, poručio je Lavrov.

Povodom posete Americi ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji će u Vašington otputovati 18. septembra, Lavrov je rekao da će to biti dobra prilika da se vidi da li Amerika ima ili nema interes da politički reguliše situaciju u Ukrajini.

"Bela kuća je objavila da će ta poseta biti iskorišćena da se iskaže podrška Ukrajini u njenim težnjama ka demokratiji, nezavisnosti i stabilnosti", podsetio je Lavrov i istakao: "Nadam se da ta demokratija neće biti na irački ili libijski način i da će Vašington podržavati sve snage u Ukrajini".

Samo američki zvaničnici mogu imati direktan uticaj na ukrajinske vladine trupe i zato bi trebalo da umire snage rata u Kijevu koje nastavljaju operacije na istoku Ukrajine, ocenio je šef ruske diplomatije.

"Neophodno je da SAD iskoristi svoj uticaj i pošalje signale da se problemi ne rešavaju vojnim već političkim putem", rekao je Lavrov.

On je, takođe, naglasio da je važno da SAD i evropski partneri podrže razumno kompromisno rešenje u okviru procesa koji je počeo na sastanku u Minsku 1. septembra. "Tek tada će brojni pozivi za političko rešenje moći da budu primenjeni, a Rusija će tome pružiti aktivnu podršku", dodao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije ocenio je da su tokom jučerašnjeg sastanka u Minsku po prvi put od početka sukoba zvaničnici Kijeva kao i predstavnici snaga samoodbrane sa istoka Ukrajine razgovarali o tome kako da regulišu situaciju u Ukrajini i da je to jako važno.

Snage samoodbrane Luganska i Donjecka tražile su od Kijeva specijalni status istočnog dela Ukrajine.