Kupci u Srbiji ne znaju ko ih truje

Potrošač u Srbiji ne zna ko mu prodaje pokvareno meso, ko mu sipa loše gorivo od koga mu se kvare kola, jer se podaci iz redovnih i vanrednih kontrola inspektora svode na suve brojeve koji građanima ništa ne znače. Navode se brojevi krivičnih i prekršajnih kazni, količina neispravne i bačene hrane, ali nikada i ime proizvođača, ugostitelja ili prodavca koji su odgovorni za to.

Zbog toga građani veruju da je glavni krivac za takvo stanje loše uspostavljen sistem kontrole na tržištu.

"Potrošači nemaju informacije o bezbednosti hrane zbog toga što inspekcije ne mogu da objavljuju takve podatke", tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Organizacijama potrošača se onemogućava da sprovode nezavisne kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i da objavljuju rezultate o utvrđenim stanjima. Deo državnih organa i nekih organizacija potrošača, sa pojedinim biznismenima, koji od toga imaju ogromne koristi, žele da tako bude.

Odgovore za šture informacije Asocijacija potrošača Srbije (APOS) tražila je od nadležnih ministarstava. U pismu preporuka prezentovali su zahteve nadležnima i predali ga u Ministarstvo poljoprivrede još u junu 2013. godine. U ovoj organizaciji kažu da je uz pravilno sprovedenu kontrolu tržišta, neophodno pronaći način da se transparentno, redovno i blagovremeno objavljuju imena proizvođača i samih proizvoda, kako bi potrošači bili dobro informisani.

"Potrošači ne znaju da li postoji mogućnost da proizvođač ili prodavac za koga se utvrdi nepravilnost u poslu bude onemogućen da nastavi sa poslom. Oni treba da budu pravilno informisani i ne smeju se dovoditi u zabludu", rekla je Lela Tasić iz APOS-a.

Načela zaštite potrošača

Važeći Zakon o bezbednosti hrane sadrži četiri načela: zaštita interesa potrošača, transparentnost, sledljivost u lancu ishrane i analize rizika.

"Na sve ovo potrošači još čekaju, jer se ta načela ne sprovode u potpunosti", kaže Tasić i napominje da je Zakonom predviđeno i formiranje Stručnog saveta za procenu rizika, i onda bi potrošači imali mogućnost da se uključe u analizu procene i budu upoznati sa raspoloživim naučnim dokazima i mišljenjima.

"Nedovoljne kontrole nadležnih inspekcija svakako su jedan od glavnih razloga pojave trovanja potrošača", navodi Vera Vida, predsednica CEPS i objašnjava da tek kada se desi neki slučaj trovanja i to ekstremni, sa velikim brojem ljudi ili smrtnim ishodom, tek tada inspekcije kreću "punom parom" u kontrole, umesto da je to svakodnevna pojava.