Evropa zaista ima čega da se boji

Nakon što su za vikend izabrali poljskog premijera Donalda Tuska za novog predsednika Evropskog saveta, premijeri zemalja članica u zajedničkoj su izjavi objavili kako su “ekonomski podaci potvrdili da je oporavak, posebno u evrozoni, slab, inflacija izuzetno niska, a nezaposlenost neprihvatljivo visoka”.

To je političko priznanje na najvišem evropskom nivou problema na koji ekonomski analitičari upozoravaju već neko vreme: Evropi preti novo potonuće u krizu i recesiju. Iznenađujući pad BDP-a u Nemačkoj u drugom kvartalu ove godine, koliko kod malen bio, uz pad ekonomije Italije i stagnaciju francuske privrede vratili su strah u EU od povratka recesije i krize u evrozoni za koju se samo pre tri meseca mislilo da je iza njih.

Ove tri države zajedno čine više od dve trećine ekonomije evrozone i to je razlog zašto su negativni rezultati objavljeni o avgustu izazvali tako velik strah. Ti su podaci stigli i u politički nezgodnom trenutku, kada EU dovršava institucionalnu tranziciju i određuje prioritete i smer kojim će se kretati u sledećih pet godina.

Tako su se još jednom na suprotstavljenim stranama našli Nemačka, koja insistira na poštovanju strogih pravila fiskalne discipline koje sprovodi Evropska komisija, te Francuska i Italija, koje zahtevaju da se ta politika olabavi i dopusti veća zaduženost kako bi se investiralo u podsticanje rasta.

Nemački BDP pao je samo 0,2 odsto i očekuje se da će u sledećem kvartalu rasti. Za samu Nemačku, to i nije neka alarmantna vest, posebno ako se zna da ta država beleži rekordno nisku nezaposlenost i ulazi u fazu povećanja plaća. Međutim, ako nemačka privreda izgubi dah, to će se osetiti u svim drugim državama EU i šire.

U Francuskoj je došlo do stagnacije, što je vladu nateralo da snizi privredne prognoze za ovu godinu te sada umesto rasta BDP-a od 1 odsto predviđa skromnih 0,5 posto na godišnjoj razini. "S nultom stopom rasta u drugom kvartalu, dakle stagnacijom, naša državna ekonomija se usporava i neće postići rast od 1 odsto kako je predviđeno pre tri meseca", rekao je francuski ministar finansija Mišel Sapen.

Analitičari su kritikovali Francusku zbog sporosti u sprovođenju reformi i smatraju da zbog toga nisu stvoreni ni pravi uslovi za održiv rast i otvaranje novih radnih mesta. Francuska bi tako mogla da ima deficit od 4 odsto BDP-a i time propustiti ostvarenje cilja iz postupka prekomernog deficita ove godine, kako je tražila EU. Zato se mnoge druge države, koje takođe imaju problema s deficitom, a među njima je i Hrvatska, nadaju da će Evropska komisija biti blaža i imati više razumevanja ako ne ispune zadate kriterije. U proseku, privreda evrozone je stagnirala bez obzira na pad u Nemačkoj. Mario Dragi, šef Evropske centralne banke, upozorio je da je problem nedostatak reformi, a ne fiskalna politika. Iako su kamate ove centralne banke niže nego ikada pre, čini se da novac za ulaganja do krajnjih korisnika dolazi teško.

"Ako mladim ljudima koji žele pokrenuti neki biznis za to treba osam do devet meseci, to sigurno nije problem fiskalne politike", poručio je Dragi. Problemi u evrozoni imaju utiecaja i izvan nje. Stoga i u Velikoj Britaniji, iako nisu njen deo, strahuju da bi nova kriza ili recesija evrozone mogla ugroziti održiv rast koji oni već beleže. Evrozona je, naime, glavni trgovinski partner Velike Britanije.

Ugledni Ekonomist upozorava kako je uverenje da je kriza u evrozoni završila bila iluzija, a kao ozbiljan problem detektira i nedostatak hrabrih političara koji bi sproveli teške reforme. Da bi se videlo kako će završiti ova godina u evropskoj ekonomiji, treba pričekati, ali glavna je bojazan da bi situacija u Ukrajini i uticaj sankcija koje je EU uvela Rusiji mogli dodatno otežati situaciju.