Težište EU se seli na istok

Što se tiče Federike Mogerini, naslednice Ketrin Ešton na mestu visoke predstavnice EU, mediji ističu njenu naklonjenost Rusiji.

U subotu je doneta odluka o imenovanju poljskog premijera za novog predsednika Evropskog saveta kao naslednika Hermana Van Rompeja, dok je italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini izabrana za novu šeficu diplomatije EU.

Imenovanje Mogerinijeve smatralo se izvesnim, a Tuska „očekivanim“, prema izveštajima iz Brisela.

Italijanski premijer Mateo Renci snažno je lobirao za izbor Mogerinijeve čija se selidba u Brisel 1. novembra tumači i kao podrška reformskoj vladi u Rimu. Donald Tusk se navodno dugo opirao ideji da nasledi dosadašnjeg "predsednika“ EU Hermana van Rompeja. Glavna zamerka Donaldu Tusku je što ne govori strane jezike - francuski uopšte, nemački „razume“, engleski mu je vrlo tanak. Obećao je, izbegavši susret sa novinarima u subotu, da će do 1. decembra, kada stupa na dužnost, naučiti engleski.

"I will polish my English“ (ispoliraću, aluzija na Poljsku, svoj engleski), potrudio se da bude duhovit u govoru koji je održao pošto je izabran.

Tuskovu kandidaturu je od početka podržavala Angela Merkel, ističe francuski Mond - i dodaje da je „simbolika jasna“. List naglašava da je Poljska prva država EU, od onih koje su se pridružile 2004, kojoj je pripao ovaj visoki položaj i da je jasno da se težište EU „seli na istok“.

Mogerinijevoj (41) su najviše zamerali navodno slabo iskustvo u spoljnoj politici - italijansku diplomatiju vodi tek šest meseci - i mladost, a istočne članice EU navodnu naklonjenost Rusiji. Branila se da svoje godine ne može da promeni i da se kao politikolog spoljnom politikom bavi 20 godina.

Britanski Gardijan sugeriše da je Tusk izabran zato što je najveći „jastreb“ u EU kada je reč o odnosu prema Rusiji, da se zalaže za radikalniji pristup prema Moskvi smatrajući sankcije koje se stalno pooštravaju nedovoljnim. Ni Mond nema nedoumica u tom smislu, a što se tiče jezika, citira jednog poljskog novinara koji smatra da je čitava stvar prenaglašena i pita da li se iko pitao da li Angela Merkel govori engleski dovoljno dobro.

Komentator Frankfurter algemajne cajtunga, pak, ističe da iza izbora, kako Tuska tako i Mogerinijeve stoje pravila proporcije: Donald Tusk je izabran zato što je iz Istočne Evrope i zato što je konzervativac; Federika Mogerini da bi predstavljala „stariji“ deo Evropske unije i socijaldemokrate i svedočila o zalaganju Evrope za rodnu ravnopravnost.

Tuskov mandat traje dve i po godine i može biti obnovljen jednom. Mandat šefice diplomatije EU traje pet godina.

Kako je Žan Klod Junker, bivši premijer Luksemburga, ranije izabran za novog predsednika Evropske komisije, Evropskoj narodnoj partiji koja je na izborima za Evropski parlament u maju dobila najviše glasova pripala su posle nominacije Tuska dva važna mesta u institucijama EU. Junker do sredine septembra treba da „popuni“ mesta u novom sazivu Komisije.

Tri velika izazova

Foto: Beta/AP

Herman Van Rompej, odlazeći predsednik Evropskog saveta rekao je da su pred njegovim naslednikom Donaldom Tuskom tri izazova - stagnirajuća ekonomija EU, ukrajinska kriza i mesto Britanije u Evropi.

Tusk je rekao da ne može da zamisli EU bez Britanije koja 2017. treba da odluči o otcepljenju. Mogerinijeva je na tečnom engleskom, kako naglašava Bi-Bi-Si, rekla:

"Izazovi su ogromni... svuda oko Evrope imamo krize - na evropskom tlu, u Ukrajini, i počev od Iraka i Sirije, prema Libiji“.

Tusk kritikovao Evropu zbog naivnosti prema Rusiji

Novizabrani predsednik Evropskog saveta, premijer Poljske Donald Tusk, kritikovao je danas, na 75. godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata, naivni optimizam Evrope.

Povodom Ukrajine Tusk je na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku pozvao da se solidarnost pokaže i na delu i zaustave oni koji su nasilje uključili u svoj politički arsenal.

"Danas nije vreme za lepe reči. Iz tragičnog poljskog septembera 1939. godine i Drugog svetskog rata mi, Evropljani, moramo da izvučemo pouku koja ne može biti pouka naivnog optimizma", poručio je Tusk s mesta i u vreme kada je u zoru 1. septembra 1939. godine nemački bojni brod "Šlezvig-Holštajn" ispalio prvu salvu na poljski vojni garnizon.

Tog dana su vojnici Vermahta upali u Poljsku duž cele granice bez objave rata, a Varšava nemački napad na poljski garnizon koji je nedelju dana branilo 200 vojnika, smatra početkom Drugog svetskog rata.

"Još ima vremena da zaustavimo one koji su nasilje uvrstili u arsenal političke aktivnosti", rekao je jutros Tusk i naglasio da danas nije vreme za naivni optimizam zato što reči uz koje je u rodnom Gdanjsku odrastala njegova generacijaL "Nikada više rata", u svetlu sadašnjih zbivanja na istoku Evrope imaju drugačiju, ironičnu konotaciju.

"Sa Vesterplate u sve evropske prestonice i na samit NATO u Vels ponećemo poziv da naša evropska, transatlantska solidarnost poprimi i praktičnu dimenziju", kazao je Tusk.

"Na Vesterplate, na godišnjicu izbijanja Drugog svetskog rata, mi Poljaci imamo pravo da glasno kažemo da niko nema prava da blokira naše inicijative čiji cilj je puno, praktično i efikasno delovanje NATO", poručio je Tusk.

Poljska od izbijanja krize u Ukrajini glasno zahteva jačanje istočnog krila NATO ka Rusiji novim trupama i vojnim bazama.

Tusk koji 1. decembra preuzima funkciju predsednika Evropskog saveta od Hermana van Rompeja, naglasio je da same reči "da ne bude više rata" nemaju moć da se obistine samo zato što ih izgovaramo.

Premijer je podsetio da ni 1939. godine, čak i nekoliko dana pred izbijanje rata, evropske zemlje taj rat nisu htele.

"Evropa je posle iskustva Prvog svetskog rata živela u nadi za večni mir. Ali, veru u to da se ratne strahote neće ponoviti, nije pratila odlučna politika. Danas moramo jasno da kažemo da poziv 'Nikada više rat' ne sme da bude manifest slabih. Iluzija je da medju nama nema više ljudi i društava koje bi htela da rat ponovo postane način njihovog vodjenja politike", kazao je Tusk.

Danas će 75. godišnjicu izbijanje Drugog svetskog rata na Vesterplate i u Gdanjsku obeležiti zajedno i predsednik Nemačke Joahim Gauk i Poljske Bronjislav Komorovski.