Српска правда тежа од албанске голготе
Врање 25.08.2014. Д. Ђорђевић - Вести онлајн
Наследницима Петра Јанићијевића Бојаџије, угледног предратног трговца из Врања, уручен је кључ од локала у главној улици, Стефана Првовенчаног, 11. јула ове године.
Његов случај је први успешно спроведени поступак реституције у Врању кад је у питању имовина која је после Другог светског рата одузимана грађанима.
Адвокат Љубиша Томашевић наводи да реституција није била могућа без одлуке о рехабилитацији. Тај поступак је покренут пред Окружним судом у Врању још марта 2007, а већ 15. маја исте године суд је рехабилитовао Петра Јанићијевића Бојаџију и ставио ван снаге решење о конфискацији његове имовине и робе.
Након доношења Закона, пред Агенцијом за реституцију је јула 2012. године покренут поступак за враћање имовине. Одржане су две расправе, да би 22. априла ове године била донета одлука да се део одузете имовине преда унуцима Петра Јанићијевића Бојаџије, као његовим законитим наследницима.
- На срећу, нико се није жалио - ни градско правобранилаштво, ни републички јавни правобранилац, ни Симпо, који је активно учествовао у поступку, бранећи нека своја права. Одлука је постала правоснажна, односно делимично решење којим се враћа само локал јер је у овом тренутку само то било изводљиво у поступку тзв. натуралне реституције. Станови изнад локала и имовина у Бранковој су, нажалост, раније отуђени, по тада важећим прописима и људи који су их откупили су легални власници, тако да ће се новчана реституција највероватније наставити 2016, али о том потом - изјавио је Томашевић.
Осуђен као шпекулант
Сведочанства потомака говоре да је Петар Јанићијевић провео око седам и по година у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Због великих заслуга одликован је Албанском споменицом, Карађорђевом звездом с мачевима и Медаљом за верност отаџбини 1915. Између ратова био је напредан човек, друштвено ангажован, члан управног одбора врањске црквене општине, од 1932. до 1938. године. Био је и члан главног одбора врањске Грађанске касине.
Од млинова до биоскопа
Према подацима Агенције за реституцију, с територије Пчињског округа поднето је укупно 308 захтева, од којих је 179 из Врања. Повраћај траже потомци многих угледних Врањанаца којима је одузимано грађевинско, пољопривредно и шумско земљиште, куће, локали, магацини, млинови, па чак и један биоскоп, фабрика и хотел.
Рат је провео кријући се по околним селима са породицом. Пред крај рата, како причају његови потомци, давао је казане, месо и остало што су тражили представници власти.
Решење о претресу дућана и осталих просторија донето је 22. маја 1948. године. Приликом претреса у делу шпајза пронађене су разне врсте анилинских боја за фарбање, укупно 5,93 килограма. Претресу је присуствовала и Радмила, Петрова кћи, која је скренула пажњу комисији да те боје нису намењене продаји, већ су за кућну употребу.
Уследио је одговор: "Другарице, седи мирна, видиш ли оне метле у углу - да није било боја, због њих бисмо вам одузели имовину." Истог дана донето је решење којим се Петру Јанићијевићу одузима право на рад због шпекулације.
- Пресуда којим је мој свекар осуђен због шпекулације, под бројем К365/48, биће донета тек 8. јуна 1948. године. По њој, анилинских боја било је 5,35 килограма. Осуђен је на 13 месеци затвора с принудним радом и конфискацијом имовине - прича Станче Јанићијевић, наставница српског језика у пензији.
Наводи да је изречена оволика казна због тога што је конфискацију законски није могла да буде изведена а казном до 12 месеци затвора. Петар због болести није лежао у затвору. Мучила га је простата, а срчане сметње биле су све израженије.
Покушао да се убије
Пресуду је доживео као смак света и пао је у депресију. Казну је морао да откупи новцем, у шест рата. Напустили су нову кућу и преселили се у стару, у Карађорђевој улици. Његов брат Коста је прешао у породичну кућу, у садашњој улици Вулета Антића, казивала је његова снаја Станче Јанићијевић. Тако је Петар Јанићијевић остао без имовине коју је стицао са својим братом Костом и оцем Стојаном, а они су били једна од најугледнијих и најбогатијих породица у то време у Врању.
Огроман баласт
- Ово је велико задовољење правде. Чекати више од 60 година био је тежак баласт за све потомке Петра Јанићијевића. Његова деца су се надала да ће имовина бити враћена, али су се тек доношењем Закона о рехабилитацији и Закона о реституцији створили услови да се то реализује. Мислим да је поштено да неко данас исправи неправду. А та неправда је голема, пре свега због одузете имовине, стресова и понижења која су ти људи доживели, да не говоримо о изгубљеној добити - истиче адвокат Љубиша Томашевић.
Настала је оскудица, тешка глад у породици Петра Бојаџије. Супруга Косара је оболела и пала у кревет, у новој кући. Док су чекали да прође званични рок за исељење, лежала је у вешерници. Одатле су је пребацили у болницу у Нишу где је умрла.
- Свекрва је умрла од неке врсте воденог стомачног тумора. "Умре од оно црно-катран брашно", говорио је мој свекар. Јели су неквалитетно брашно, црно као гар, препуно кукоља. "Туго, што се је измучила", плакао је свекар - причала је Станче.
Петар је пао у стање душевног растројства. Покушавао је да се убије и прекрати муке.
- Било је страшно. Хтео је да се обеси о орах у дворишту, да посече вене, на Божић да се отрује фарбом. Пазили смо га и једва успевали да спасемо. Онда се шлогирао и пао у кревет. Две године је лежао непокретан. Пазила сам га и чувала - сећала се Станче.
Она памти да је у то време њен супруг Момчило био у војсци, а она је бринула о непокретном свекру. Нису имали ни за хлеб. Чекали су суботу, да на пијацу изнесу бакарне котлове, тепсије и продају их Шиптарима. Живело се од суботе до суботе, на кори хлеба. Петар Бојаџија је умро, 23. марта 1951. године.
#
Врање
Србија
Петар Јанићијевић Бојаџија
наследници
реституција
Други светски рат
@
Tweet
- Новости
- Црна хроника
- Политика
- Друштво
- Економија
- Пољопривреда
- Туризам
- Култура
- Забава
- Савети
- Спорт
- Здравље
- Интервју
- Блог
- Обавештења
- Огласи
- Некретнине
- Туристичке
Најновије вести
- Светски дан књиге - ода култури
- Обновљена пијаца почиње са радом
- Дан Војске Србије
- АУСТРИЈСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ
- Временска прогноза
- Да ли је Шабан део наше нишке, српске културе?
- Ликовна колонија
- НПС у Нишу најављује темељне промене
- Недеља превенције повреда у саобраћају
- Руски класици и савремени свет
- Уклоњена бомба-грађани се враћају својим домовима
- Акција уклањања заостале бомбе
- НПС излази на изборе
- Преминула породиља из околине Прешева
- Лепотом, културом али и блокадом против отимања
Најновији огласи
- Brak,druzenje,agencija Lepeza,cela zemlja
- Polovni delovi Sprinter, Vito, Viano, Krafter, LT
- Soft loans here Open credit
- Buy Oxy 30mg, Adderall, Morphine, Xanax, RITALIN, Etizolam, Subutex, Mdma, Zolpidem etc
- Nudimo uz kamatu od 3 posto
- BRZI ZAJMOVI ONLINE U ŠPANJOLSKOJ
- Torte Novi Sad
- Brz i legitiman online kredit za sve
- Slušajte najbolju domaću muziku na online kanalu Radio Song Niš
- Potrebna Vam je dodatna zarada?
- Томислав Окичић нови декан Факултета спорта и физичког васпитања Нишу
- Ученици Гимназије "Стеван Сремац" извешће у Народном позоришту представу "Друштво мртвих песника"- приход иде у хуманитарне сврхе
- Скупо: Грађани могу да провере стање стабла у свом дворишту за 3.900 динара - провере у међублоковском простору плаћа Град
- Уређен нови кружни ток у Нишу: Многима се допада модеран изглед - критичари питају, како ће се одржавати?!
- Отварање до сада највећег мурала у Нишу посвећен очувању зелене површине
- Млади уметници бриљирали на сцени нишког Народног позоришта изводећи "Београдску трилогију и приче из белог света"
- Новак Ђоковић најбољи тенисер света, слетео синоћ у Ниш
- Ниш: Изгорео багер који ради на изградњи далековода у насељу Брзи Брод
- Аутомобил слетео са моста у Нишаву, преминула жена
- Како да од преводиоца постанете судски тумач?