Biće posla za istragu

Eto nama nove zanimacije. Šest godina posle ugovora o prodaji NIS-a i overenog srpsko-ruskog Međudržavnog energetskog paketa, policija počinje da raspakuje jednu od najkontroverznijih privatizacija u Srbiji čije ispitivanje nije tražila EU i u koju nije bio umešan nijedan domaći tajkun, nego (ništa manje) Rusi.

Čaršija je odmah krenula da licitira - je li to Vučić udario na tandem Putin/Medvedev ili Tadić/Koštunica?

Među Putinovim lobistima u Beogradu već ionako uveliko vlada histerija zbog mogućeg uvođenja sankcija Moskvi, pa je panika dodatno pojačana kad je ministar unutrašnjih poslova Stefanović obelodanio formiranje policijskog tima za ispitivanje privatizacije NIS-a.

Najavljenu istragu, sa druge strane, podržava ne mali broj analitičara, političara i naftaša koji uporno tvrde da je ugovor o prodaji NIS-a loš po Srbiju još od trenutka kad je potpisan decembra 2008. u Moskvi (potpisnici: tadašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandar Djukov).

Od mogućih osoba koje će policija verovatno „opservirati“ u istrazi, za sada se oglasio Boris Tadić, u svojstvu predsednika Srbije potpisnik zajedničke moskovske Izjave o strateškom značaju energetike u saradnji dve zemlje (drugi potpisnik: predsednik Rusije Dimitrij Medvedev) i zamerio premijeru Vučića da pravi medijski spektakl i da „implicitno optužuje državni vrh Rusije i investitora Gaspromnjeft“. Lopticu eventualne vlastite odgovornosti za sklapanje lošeg aranžmana sa Rusima oko prodaje NIS-a bivši srpski predsednik, simpatičnim forhendom, baca u rusku avliju: „Nijedna finansijska malverzacija u ovom poslu nije mogla biti urađena bez učešća vrha ruske države, tako da srpska Vlada ovakvim istragama dovodi u pitanje i kredibilitet ruske strane“.

Na insinuacije o krivici investitora, Moskva je učinila brzi „return“. Pošto je savladao iznenađenje zbog istrage Vadim Jakovljev, prvi zamenik generalnog direktora kompanije Gaspromnjeft, ocenio je da istraga oko NIS-a „nije u direktnoj vezi sa rukovodstvom kompanije Gaspromnjeft“. Zatim je i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin ocenio ”da se, prema njegovim saznanjima, istraga ne odnosi na rusku stranu, ne dovodi u pitanje dogovore sa Rusijom i ne tiče se direktno menadžera kompanije”.

A srpski premijer i ministar unutrašnjih poslova nisu se izjašnjavali „na okolnost“ medijskog spektakla, ali su zato ekspresno odbacili tezu „o udaru na rusku stranu“. Ministar Stefanović poručio je kako niko ne treba da brine za odnose Srbije i Rusije zbog najavljene istrage oko privatizacije NIS-a, „jer je premijer Vučić u kontaktu sa najznačajnijim predstavnicima ruske strane“. A premijer ocenjuje da „istraga ne bi trebalo da ugrozi naše odnose sa Rusijom“.

Zašto sada istraga oko privatizacije NIS-a – pitaju se mnogi, od neukih medijskih poslenika do opozicionih političara i ruskog ambasadora Čepurina.

Sa visokom dozom sigurnosti može se reći da je isključena paralela između privatizacije NIS-a i spektakularne korupcionaške afere u susednoj Hrvatskoj u kojoj je nekadašnji premijer Ivo Sanader optužen da je mađarskoj kompanije MOL prodao hrvatsku naftnu kompaniju Ina i za to dobio mito od 10 miliona dolara. U sferi neverovatnih nagađanja bila bi teza o korupciji, odnosno mitu koji su srpski političari mogli da uzmu od Gaspromnjefta. Nikome u istrazi verovatno neće pasti na pamet da “trkeljiše” Borisa Tadića ili Vojislava Koštunicu za delo “iz slučaja Sanader”. Premijer Vučić je pre neki dan novinarima rekao: “Ne verujem da je državni vrh Srbije uzimao novac“.

Iz do sada dostupnih informacija reklo bi se da je nešto drugo u pitanju.

Većini posmatrača, na primer, promakao je detalj oko nedavne Vučićeve posete Moskvi – da je on na razgovor s Putinom odneo nezadovoljstvo srpske strane ugovorom sa Gaspromnjeftom. Uostalom, Vučić je javno posle posete Moskvi priznao da je o ovom pitanju razgovarao sa ruskim liderima i da je primedbe na taj aranžman izneo direktno Putinu.

Samo se još ambasador Čepurin pravi ”neobavešten” kad kaže da je ”potpuno iznenađen” istragom, mada kasnije u izjavi za Politiku kaže da zna da je o tome srpski premijer razgovarao u Moskvi (dakle, ne bi trebalo da bude iznenađen), ali ”ne zna da li je premijer Aleksandar Vučić u razgovorima sa ruskim zvaničnicima uspeo da umiri rusku stranu u vezi sa istragom NIS-a”.

Premijer Vučić se sada trudi da izbegne “kvalifikacije dela” i kaže: “Ne tvrdim da tu postoji krivična odgovornost. Ali, to će utvrditi nadležni organi“.

Iz ovako sročenih izjava stiče se utisak da i srpska i ruska strana ne tvrde decidirano da u privatizaciji NIS-a ima elemenata krivičnog dela. Ali, moglo bi se u ovoj fazi „istrage“ reći da srpska strana smatra da u ugovoru o prodaji NIS-a ima – nepovoljnih detalja po državu Srbiju. O tome sada javno govori premijer Vučić: ”Govorim i o načinu i brzini eksploatacije domaćih nafte i gasa. Prema procenama postoji još oko 17 miliona tona potvrđenih rezervi, a problem je sve većeg natapanja naftnih slojeva zbog načina i brzine vađenja nafte. Takođe, govorim o kanalima prodaje, znatno je veće učešće NIS-a na tržištu veleprodaje nego maloprodaje, vidi se da su određeni tajkuni dramatično ojačali u broju svojih pumpi. Govorim i da investicije u okruženju i efekti investicija u maloprodajnu mrežu za nas nisu dovoljno vidljivi i nisu dovoljno jasni”.

U tom nezadovoljstvu srpske strane, dva detalja zaslužuju pažnju.

Jedan je visina dividende kojom je Srbija nezadovoljna i za sada „diplomatski“ traži reviziju Ugovora o prodaji upravo u tom delu, a kao „pravnu alatku“ koristi najavljenu policijsku istragu. Ne bi bilo veliko iznenađenje ako Srbija i Rusija uskoro formiraju međudržavni komitet koji bi istražio modalitete revizije Ugovora i Međudržavnog sporazuma. Kao apsolutni poznavalac „materije“, na taj detalj ukazuje i bivši predsednik Srbije i supotpisnik Međudržavnog energetskog sporazuma Boris Tadić sugestijom da „ako Vlada Srbije smatra da ugovor nije dobar, uvek može da pokuša da pregovara sa ruskom stranom o reviziji”. I premijer Vučić smatra “da bi bilo odlično kada bi se revidirao ugovor za NIS”: „Da li sam srećan što je neko napravio profit od 500 miliona dolara za šest meseci na našoj nafti i gasu? Nisam. Da li sam srećan što smo mi dobili dividendu od 29 miliona dolara, a da od ulaganja u region nismo videli mnogo toga? Nisam“.

Kao dodatak svemu ovome može da posluži i priznanje ministra unutrašnjih poslova “da se premijer lično založio da ovo bude stvar koju ćemo isterati na čistac”.

Naravno da je revizija moguća, ali samo ako na nju “namigne” Vladimir Vladimirovič. Silina i odlučnost kojom Vučić “juri lisicu, a isteruje vuka” mogla bi da sugeriše da je u razgovoru s Putinom uspeo da isposluje početak razgovora, odnosno bar “R” od moguće revizije Ugovora o prodaji NIS-a. “Mi smo o nekim stvarima razgovarali i o tome ćemo nastaviti razgovore“, sugeriše Vučić, a zatim neskriveno poručuje: ”Nismo zadovoljni i to ćemo rešavati sa gospodom Putinom i Medvedevom. Pokušaćemo nekako to da doradimo ako se oni saglase, a ako ne – onda ne možemo ništa da uradimo”.

Profit koji NIS pravi već od druge godine ulaska Gaspromnjefta rezultat je nekoliko činilaca. Nesporno je da je novo rukovodstvo koje su poslali Rusi uspelo da menadžerskim veštinama organizaciono, tehnološki i kadrovski prepakuje bivšu državnu kompaniju i od hroničnog gubitaša “skocka” profitabilnu kompaniju. Ali, u pravu su i analitičari koji ukazuju da je deo profita napravljen, ne znanjem i veštinama menadžmenta, nego većim korišćenjem domaćih izvora nafte i gasa, uz neverovatno nisku rudnu rentu. Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, potvrdio je u jednom intervjuu da je iskorišćenost domaćih izvora povećana 30-40 odsto i da je prerada domaće nafte dostigla polovinu kapaciteta NIS-a.

Sada u igru ulazi drugi detalj.

Kao kamen spoticanja pri nabrajanju razloga povećanja profita ostalo je sporno pitanje visine rudne rente, koja je Međudržavnim sporazumom samo za NIS “zakucana” (garantovana) na 3 odsto do 2035. godine, iako je rudna renta u Srbiji 7 odsto. Računice pokazuju da je rudna renta za NIS bila 7 odsto – budžet Srbije prošle godine bio bi bogatiji za 6,3 milijarde dinara. Kritičari ukazuju da bi bilo pošteno da Gaspromnjeft (kao većinski vlasnik NIS-a) pristane na rudnu rentu od 22 odsto koju plaća u Rusiji kao domicilnoj državi.

Premijer Vučić tvrdi da je profit NIS-a ”najvećim delom zasnovan na eksploataciji srpske nafte i srpskog gasa. Mi smo doneli odluku da imamo najnižu rudnu rentu od tri odsto, u Sloveniji je 18, Bugarska i Turska imaju po 12,5 odsto, Mađarska – 12, a Rusija - 22 odsto. Ali, mi smo potpisali sporazum sa Ruskom federacijom i obavezali se da to ne menjamo, što je naravno za Srbiju veoma teško”.

Na to Vadim Jakovljev opominje: “Svi pozitivni rezultati ostvareni su umnogome zahvaljujući pozitivnoj, prema našim procenama, investicionoj klimi koja je stvorena u zemlji na osnovu Međuvladinog sporazuma. Pratićemo pomenutu istragu i proceniti kako ona utiče na uslove za rad u zemlji. Za nas je važna investiciona klima u Srbiji”.

Koliko rudna renta “žulja” Srbiju pokazuje i lanjska žustra polemika u ondašnjoj Vladi Srbije između tadašnjeg ministra rudarstva Milana Bačevića i ministarke energetike Zorane Mihajlović koja se završila po modelu “pata-karte” – na sednici od 23. maja Vlada je odlučila da zadrži visinu rudne rente od 3 odsto definisanu Međudržavnim sporazumom, ali samo do 2023. godine. Dakle, narednih još 10 godina, ali ne i još 22 godine, kako predviđa Međudržavni sporazum.

Ministar Bačević tada je isticao da ako Srbija poveća rudnu rentu, onda Gaspromu mora da plati penale od 300 miliona evra godišnje za nepovučene, a ugovorene količine gasa. Na to mu je Vučić odbrusio: „Lepo je što je NIS zaradio 300, 400 ili 500 miliona. E, sad lepo od tih 500 miliona iz profita 100 miliona ima da date ne u razvoj, nego 100 miliona da vratite dugove Srbijagasa prema Gaspromu“.

Inače, stručnjaci su izračunali da bi Srbija, da naplaćuje rudnu rentu od 22 odsto, do 2023. godine u budžet inkasirala – tri milijarde evra.

I tako se dolazi do ključnog nepovoljnog detalja po državu Srbiju i mogućeg razloga za istragu privatizacije NIS-a – visina rudne rente. To što je srpska strana pristala da rudnu rentu naplaćuje po povlašćenoj ceni za NIS (3 odsto, umesto 7 ili 22 odsto) moglo bi da se tumači kao Tadićevo/Koštunicino podrivanje ekonomske moći Srbije i sklapanje štetnog ugovora po državu. Elemente štetnosti već je posredno apostrofirao premijer Vučić, a posredno priznanje izrekao je i bivši predsednik Tadić.

Ruska strana s pričom o rudnoj renti nema ništa. Jer, nema ničeg spornog da jedna od pregovaračkih strana u kupoprodajnom poslu nastoji da što više poboljša svoju poziciju kupca, gledajući da je kupljena roba što manje košta. “Budući da u Srbiji poslujemo od 2008. godine, naši odnosi sa vladom Srbije su bili partnerski i sve smo rešavali dijalogom. Međuvladinim sporazumom zaključenim između Ruske Federacije i Srbije definisani su odnosi u sferi energetike i uzajamne obaveze strana”, podseća Vadim Jakovljev.

Druga (srpska) strana kao da nije umela da trguje, i to je bila najveća zamerka svih dosadašnjih kritika Ugovora o privatizaciji NIS-a i Međudržavnog sporazuma o energetici.

Nešto o tome imao je ovih dana da se pohvali, ali i samokritički prizna Boris Tadić: “Da NIS tada nije prodat, danas verovatno ne bi ni postojao, a šteta koju bismo imali samo od gubitka radnih mesta prevazilazila bi štetu koju imamo od onih delova ugovora koji nisu najpovoljniji za Srbiju“.

Sve će to, kako reče premijer, utvrditi nadležni organi.