Nauka u službi dobra i zla (4): Čovek (ni)je ovca
Prvi pokušaji kloniranja zabeleženi su u 19. veku, ali stvarna prekretnica u naučnom smislu je ovca Doli, najpoznatija ovca na svetu, u svom kratkom životu pokrenula nebrojene naučne, filozofske, političke, verske i moralne diskusije. Rođena je 5. jula 1996. godine i stvorena posle 280 bezuspešnih pokušaja kloniranja. Nastala je na Univerzitetu Rozlin u blizini Edinburga, u Škotskoj, kao rezultat dugogodišnjih brižljivih studija profesora Jana Vilmuta, Kit Kembl i stručnog tima.
Tokom kratkog života kod Doli je došlo do brojnih poremećaja u razvoju, kao što su prevremeno starenje, prekomerna težina, oštećenje pluća i srca. Veruje se da su ovi poremećaji posledica kloniranja životinje. Proces njenog kloniranja smatra se jednim od najznačajnijih dostignuća moderne nauke. Doli je uspavana 2003. godine tako što joj je ubrizgana smrtonosna injekcija, nakon što je otkrivena bolest pluća i drugih vitalnih organa. Poživela je tako šest godina ili polovinu života obične ovce. Danas je izložena u Kraljevskom muzeju u Škotskoj.
Kopija kopijeKloniranje je u stvari stvaranje identične kopije nečega. U biologiji se mogu kopirati fragmenti DNK (molekularno kloniranje), ćelije (ćelijsko kloniranje) ili tkiva. Ljudsko kloniranje je stvaranje genetski identične kopije čoveka. |
I dok Doli pozira u muzeju, naučnici ne gube vreme. Upravo je nedavno objavljena vest da su u Centru za razvojnu biologiju na Riken Kobe Institutu u Japanu otišli korak dalje: ćelije mozga miša zamrznutog pre 16 godina iskoristili su za stvaranje kloniranih embriona. Ovaj uspeh otvorio je mogućnost oživljavanja životinja koje hiljadama godina ne hodaju po Zemljom.
Što se tiče ljudi, izgleda da će ovca Doli još dugo čekati svog "pastira" u muzeju, ali da će ga dočekati u to više malo ko sumnja. Upravo je ovih dana objavljena vest da su naučnici prvi put u istoriji uspešno stvorili klonirane embrione iz ćelija odrasle osobe i potom proizveli tkivo. Broj bolesti koje se mogu lečiti s tkivom dobijenim iz laboratorija raste s godinama.
Nauka u službi dobra i zla:1.Kome trebaju ljudi? |
Iako su embrioni stvoreni u ovom istraživanju imali određena ograničenja koja bi sprečila njihov razvoj u ljudsko biće, čak i kada bi bili usađeni u matericu, ovo otkriće je značilo veliki korak u smeru uspešnog kloniranja ljudi. Usprkos ovom napretku, stručnjaci upozoravaju kako neće biti jednostavno stvoriti kloniranog čoveka.
