U inostranstvo samo sa ugovorom

Nedavno je u Kragujevcu uhapšen S. Z. (38), zbog osnovane sumnje da je u svojstvu predsednika tamošnjeg udruženja građana „Šumadijski cvet”, od marta do avgusta ove godine građanima iz raznih mesta Srbije, za novčanu nadoknadu obećavao odlazak u Norvešku radi stručne obuke i zaposlenja.

Bilo je i mnogo grubljih priča. Ona iz januara ove godine mnogima još nije izbledela iz sećanja. Tada je u Sočiju uhapšeno 37 Srba bez papira, naših građevinaca, kojima je „poslodavac” ostao dužan, uzeo im pasoše, pa ih prijavio policiji. Jedva su se vratili kući, zahvaljujući pomoći naše ambasade.

Bilo je i stravičnijih dogodovština naših dunđera koji su odlazili na rad u Rusiju, a završavali kao robovi u Čečeniji.

Zato iz Nacionalne službe za zapošljavanje, koju je država ovlastila da posreduje u zapošljavanju građana Srbije u inostranstvu, ukazuju da naši ljudi mogu biti sigurni da njihova prava neće biti ugrožena samo ako postoji prethodno dostavljena ponuda stranog poslodavca.

Zakonska obaveza NSZ je da im obezbedi najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državljanima zemlje domaćina.

"Posredovanje se obavlja na osnovu prijave potrebe za zapošljavanjem koju prima NSZ od stranog poslodavca, u kojoj obavezno navodi kakve kvalifikacije i znanja treba da ima radnik, ali i uslove rada i boravka koje nudi. To podrazumeva i preciziranje prava i obaveze radnika i okvirnu visinu plate, što je stvar pregovora", kaže Boško Latković, načelnik odeljenja za sprovođenje međudržavnih sporazuma i naknada u NSZ.

Obaveza poslodavca je da potpiše ugovor o radu sa kandidatom na jeziku države zaposlenja. Na osnovu tog dokumenta zainteresovano lice podnosi zahtev za dobijanje radne dozvole u konzulatu te države u Srbiji, što je uslov da dobije dozvolu za legalan privremeni boravak.

NSZ u tom postupku može i da ugovori sastanak sa poslodavcem i sa potencijalnim kandidatima koje poslodavac izabere, što najčešće i čini, tako da je konačan odabir kandidata u potpunosti u nadležnosti stranog poslodavca.

"Navedeni postupak je obavezan i prilikom zapošljavanja u inostranstvu preko privatnih agencija koje imaju licencu za rad nadležnog ministarstva. Naš državljanin može da se zaposli i na svoju inicijativu, ukoliko nađe poslodavca. Važno je da naš čovek zna pod kojim uslovima može da se zaposli u toj državi, da li su mu potrebne radna i boravišna dozvola, što je najčešće slučaj. Prethodno zaključeni ugovor o radu sa stranim poslodavcem uslov je da dobije radnu i boravišnu dozvolu. Ova vrsta dokumenata se najčešće dobija u konzularnom predstavništvu države rada koje se nalazi u Beogradu", naglašava Latković.

Naš sagovornik napominje da NSZ može da posreduje u zapošljavanju u svim državama, pod uslovom da u njima vlada stabilno ekonomsko i političko stanje. Ova državna služba nema obavezu da vodi evidenciju o broju naših državljana koji su otišli na rad u inostranstvo.

Ipak, na osnovu dobijenih podataka, stiče se utisak da je NSZ od 2010. godine posredovala u mnogo manje slučajeva nego što bi se očekivalo, a što je, najverovatnije, posledica činjenice da se tim poslom bavi i više od 60 registrovanih privatnih agencija za posredovanje u zapošljavanju.

Tako je u 2010. godini NSZ posredovala u zapošljavanju 30 naših medicinara u inostranstvu – osam u Libiji i 22 u Nemačkoj. Naredne godine u toj zemlji posao je dobilo sedam lekara i jedan mašinski inženjer, a 2012. još tri lekara specijalista i 15 medicinskih sestara i tehničara.

Ova služba je u 2013. godini posredovala u zapošljavanju preko granice ukupno 77 naših građana. U Nemačkoj su posao dobila četiri lekara specijalista i 64 medicinske sestre i tehničara. Dva lekara specijalista i tri medicinske sestre posao su dobili u Libiji, jedan lekar specijalista u Ugandi, a tri profesorke engleskog jezika zaposlile su se u Japanu.

U 2014. godini se NSZ iz Mađarske obratila kompanija „Džonson kontrol internešenel”, koja je tražila 10 radnika za obradu kože, a konkurs je bio otvoren do 8. avgusta. „Tera internešenel skul” iz Japana traži jednog nastavnika engleskog jezika, konkurs traje do 2. septembra.

U Nacionalnoj službi zapošljavanja naglašavaju da su radnici migranti uvek izloženi riziku, od toga da im se ne uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, do čestih slučajeva da ostanu bez dogovorene zarade. Čak i da budu eksploatisani kao roblje.

U Nemačku samo stalno zaposleni

Domaće firme mogu da šalju radnike na privremeni rad u Nemačku samo ako su u stalnom radnom odnosu i ako prethodno otvore svoje predstavništvo u toj zemlji, rečeno je na nedavno održanom seminaru u Privrednoj komori Srbije, koji je bio posvećen detaširanim radnicima.

Kako je istakla predstavnica Ministarstva za rad i zapošljavanje Jesenka Čvoro, Zakon o radu garantuje tim radnicima ista prava koja imaju i zaposleni u Srbiji, osim ako su ta prava u zemlji u kojoj rade veća.

Na te radnike se primenjuje i Zakon o zaštiti građana na privremenom radu u inostranstvu, kao i međudržavni Sporazum koji je sa Nemačkom potpisala nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija.

Radnici imaju pravo na smeštaj i ishranu kao što bi imali u Srbiji, a kad je u pitanju zdravstvena zaštita, ona nikako ne sme biti manja od propisa zemlje u kojoj rade. Međudržavni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni koji pokrivaju sve, ili nepotpuni koji pokrivaju samo pojedine segmente.

Prema sporazumu sa Nemačkom, dozvole za rad se izdaju nezavisno od situacije na tržištu, maksimalno može da bude angažovano 5.000 radnika, a u građevinarstvu 1.500.

Dozvole se izdaju na period dok traju radovi, a najviše na tri godine, dok rukovodioci mogu da dobiju dozvolu i na četiri godine. Da bi firma mogla da pošalje radnike u Nemačku, ona tamo najpre mora da otvori predstavništvo.