Princeza Jelisaveta nije išla preko reda

Predmet nije imao nikakav prioritet u odnosu na ostale zahteve za povraćaj imovine. U pitanju je miraz kneginje Olge i odluka da se vrati naslednicima je logična i legalna - kaže Strahinja Sekulić

DA su, kako je rekao Orvel, svi jednaki, ali su neki „jednakiji od drugih“, uvereni su mnogi građani koji čekaju da im se vrati oduzeta imovina. Taj stav donekle je učvrstila najnovija odluka Agencije za restituciju da se Vila „Crnogorka“ u Užičkoj 1 u Beogradu, koja je 1947. godine konfiskovana od kneginje Olge Karađorđević, vrati njenim potomcima, Jelisaveti i Aleksandru.

Dok nekoliko desetina hiljada građana čeka odluku, ova je doneta brzo. Jelisaveta je već u dedinjskoj vili.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da Karađorđevići nisu imali prednost u restituciji, jer je do sada rešeno oko 3.000 zahteva. Ovaj je tek nedavno stigao na red.

- Kneginja Olga je Vilu „Crnogorku“ dobila za miraz i odluka da se vrati njenim naslednicima je logična i legalna - kaže Sekulić. - Objekat nije imao status diplomatskog predstavništva, da bi bio izuzet iz restitucije i zato je vraćen starim vlasnicima. Situacija sa ostalom imovinom dinastije Karađorđević je drugačija. Dvorski kompleks na Dedinju izuzet je iz procedure, zato što je to spomenik od izuzetnog značaja. A, nazad neće dobiti ni dela iz tzv. zbirke kneza Pavla, koja potražuje Jelisaveta Karađorđević, a nalaze se u Narodnom muzeju. Umetnička dela koja su deo zbirke nekog muzeja se ne vraćaju. Realno, Karađorđevićima neće biti vraćena velika imovina.

Karađorđevići, inače, potražuju sve što im je čuvenim dekretom Edvarda Kardelja iz 1947. godine oduzeto.

- Vila „Crnogorka“ je prva imovina koja je vraćena Karađorđevićima, ali ne potomcima princa Tomislava i Andreja, već kneginje Olge i kneza Pavla. Jelisaveta i Aleksandar su potomci Arsena Karađorđevića, koji je bio najodlikovaniji vojnik u Velikom ratu - kaže Dušanka Subotić Homen, advokat Jelisavete Karađorđević. - Prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću i potomcima princa Tomislava i Andreja nije vraćena imovina. O tome nije odlučivano, jer još nije zakazano prvo ročište. Pored toga što traže imovinu koju su nasledili od kralja Aleksandra, oni potražuju i nasleđe kraljice Marije. Ostavinska rasprava održana je 1938. i tada je doneta pravosnažna odluka. Imovina im je, međutim, 1947. oduzeta ukazom. Pored dvorskog kompleksa, Karađorđevići su imali velika imanja širom Srbije, u banjama, dvorove u Makedoniji, Sloveniji... Ono što je danas u državnom vlasništvu može da im se vrati, a za sve što je postalo deo nekih preduzeća, ili je otkupljeno, tražiće se obeštećenje.

Mile Antić, koordinator mreže za restituciju u Srbiji podržava svako vraćanje oduzete imovine, pa tako i vraćanje Vile „Crnogorke“ potomcima kneza Pavla i kneginje Olge, Aleksandru i Jelisaveti.

- Održavanje Vile „Crnogorke“ bilo je skupo za državu. Na ovaj način će se smanjiti troškovi iz budžeta - objašnjava Antić. - Pored toga, naslednici su ovim činom postali i poreski obveznici. Koliko znam, porez za ovu godinu iznosi oko deset hiljada evra, što nije malo. Da nije neodgovornih pojedinaca u svim strukturama, mnogo lakše bi se ostvario povraćaj imovine na koji građani imaju pravo. Najveći otpor stiže iz Agencije za privatizaciju, ali i iz pojedinih opštinskih struktura. Mnogi imaju afinitet da prisvoje nepopisanu imovinu u Srbiji, ili da je koriste potpuno besplatno. Takav je slučaj bio i sa Vilom „Crnogorka“.

Antić smatra da se iza „briga“ svih protivnika restitucije kriju lični interesi pojedinaca i grupa koji, umesto restitucije imovine oštećenim građanima, žele da „državnu svojinu“, koja je sinonim za oduzetu imovinu, pretvore u njihovu privatnu svojinu:

- Teret obeštećenja za oduzeto gledaju da svale na leđa svih budućih generacija poreskih obveznika - zaključuje Antić.