Obama u poseti Japanu

Američki predsednik Barak Obama nalazi se u zvaničnoj poseti Tokiju, na početku osmodnevne turneje po zemljama istočne i jugoistočne Azije koja će pored Japana, obuhvatiti i Južnu Koreju, Filipine i Maleziju.

Predsednik Obama se tokom boravka u Tokiju susreo sa japanskim carem Akihitom i premijerom Šinzom Abeom. Najvažnije teme razgovora u japanskoj prestonici bile su bezbednosna situacija u istočnoj Aziji i potpisivanje sporazuma o liberalizaciji trgovine u azijsko-pacifičkom regionu poznatog pod nazivom Transpacifičko partnerstvo (TPP).

Predsednik Obama, u zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora sa premijerom Abeom, izjavio je da se vojnobezbednosni sporazum između SAD i Japana "odnosi na sve teritorije koje su pod upravom Japana, uključujući tu i ostrva Senkaku."

U Japanu vlada zabrinutost da bi ostrva Senkaku (kineski Dijaoju) u Istočnom kineskom moru, koja se nalaze pod japanskom kontrolom, a na koje pored te zemlje pravo polažu i Narodna Republika Kina i Tajvan, mogla da u bliskoj budućnosti postanu poprište vojnog sukoba između dve najveće azijske ekonomije.

Tokio strahuje da bi rastuća ekonomska i vojnopolitička moć Kine, te njena nova doktrina projektovanja te moći na Pacifički okean, mogli da se ubrzo pretoče u konkretnu akciju, odnosno zauzimanje tih ostrva koja, veruje se, leže na velikim podvodnim zalihama prirodnog gasa i nafte.

Japanski mediji uoči Obamine posete govorili su i o zabrinutosti japanskog političkog i vojnog vrha o tome da bi vlasti u Pekingu relativno blagu reakciju SAD na rusku okupaciju Krima mogle da protumače kao američku slabost i nevoljnost te države da se fizički stavi na stranu svog saveznika Japana u eventualnom vojnom sukobu zbog ostrva Senkaku.

Zato je japanska strana od svog višedecenijskog saveznika Sjedinjenih Država tražila uverenje da će vojnobezbednosni ugovor potpisan između dve zemlje još 1952. godine, biti primenjen i u slučaju da kineske trupe pokušaju da zauzmu sporna ostrva.

Predsednik Obama je pozitivno odgovorio na taj zahtev jasno stavivši do znanja da njegova zemlja namerava da u tom slučaju vojno pritekne u pomoć Japanu. On je, međutim, takođe pozvao svog domaćina da preduzme napore radi uspostavljanja poverenja sa Kinom i doprinese deeskalaciji u odnosima sa najmnogoljudnijom zemljom sveta.

Japanski premijer Šinzo Abe tokom zajedničkog obraćanja javnosti saopštio je da su se dva lidera saglasila "da će se suprotstavljati pokušajima da se upotrebom sile jednostrano promeni status kvo" u istočnoj Aziji, te da su se dogovorili da zajednički rade na tome da uključe Narodnu Republiku Kinu u tokove međunarodne saradnje koja se bazira na vladavini prava.

Velika dilema Vašingtona

Zvanični Vašington se nalazi u vrlo delikatnoj situaciji kada je u pitanju spor Japana i Kine zbog ostrva Senkaku (Dijaoju).

S jedne strane, sopstveni interes da suzbije rast kineske moći u Pacifiku i vojni sporazum sa Japanom po kojem je obavezan da toj državi pomognu u slučaju da bude napadnuta, prisiljavaju ga da Zemlji izlazećeg sunca da obećanje u vezi sa odbranom tih ostrva.

Oko pedeset hiljada američkih vojnika stacionirano je u Japanu. Ta dalekoistočna carevina se nalazi pod američkim "nuklearnim kišobranom" koji joj pruža zaštitu u za nju teškom okruženju gde Kina, Severna Koreja i Rusija poseduju tu najrazorniju vrstu naoružanja na svetu. Sjedinjene Američke Države redovno održavaju vojne vežbe sa japanskim snagama i američki instruktori rade na obuci svojih japanskih kolega.

Kada je pre nekoliko meseci Kina objavila uspostavljanje Zone za identifikaciju letelica nad Istočnim kineskim morem, koja obuhvata i sporna ostrva, američki bombarderi odmah su demonstrativno prošli kroz nju bez prethodne najave kineskim vlastima, čime su pokazali stav američke vlade koja tu zonu ne priznaje.

S druge strane, međutim, činjenica da je Kina najveći američki spoljnotrgovinski partner i najveći finansijer američkog javnog duga primorava Vašington na oprez i uzdržanost.

NR Kina najveći je kupac američkih državnih obveznica koje se izdaju radi pokrića budžetskog deficita i finansiranja funkcionisanja državnog aparata. Ona poseduje te obveznice u vrednosti od oko 1,2 biliona dolara (1,200 milijardi).

Ni Japan, sa oko 1,1 bilion dolara uloženih u te obveznice i moćnom ekonomijom koja je kompatibilna sa američkom, ne zaostaje mnogo za Kinom. Zato se analitičari u istočnoj Aziji listom slažu da su Sjedninjene Države, iako u skladu sa svojom novom strategijom davanja prioriteta azijsko-pacifičkom regionu sistematski rade na jačanju vojnog saveza sa Japanom, Filipinima, Australijom i Indijom radi ograničenja kineskog uticaja, iskreno zainteresovane za smanjivanje tenzija između Japana i Kine i održanje mira u istočnoj Aziji.

Neuspeli pregovori o važnom trgovinskom sporazumu

Japanski premijer Abe i predsednik Obama zajednički su i osudili "promenu statusa kvo upotrebom sile" u Ukrajini, i saglasili se da će dalje kroz organizaciju G-7 sarađivati u koordinaciji zajedničkog nastupa najrazvijenijih zemalja sveta prema Rusiji.

Dvojica lidera, međutim, odustali su od potpisivanja bilateralnog sporazuma o liberalizaciji trgovine u sklopu inicijative za Transpacifičko partnerstvo, što je vrlo redak slučaj u odnosima između dve zemlje. TPP predviđa stvaranje velike zone slobodne trgovine u kojoj bi učestvovalo 12 zemalja koje izlaze na Pacifički okean.

SAD i Japan već nekoliko meseci intenzivno pregovaraju o znatnom smanjenju ili potpunom ukidanju tarifa na uvoz, pri čemu su najveći kamen spoticanja i proizvodi automobilske industrije i poljoprivredni proizvodi.

Sjedinjene Države traže višestruko smanjivanje carine na uvoz američke govedine i svinjetine u Japan, te ublažavanje strogih tehničkih i ekoloških propisa za strane proizvođače automobila, kako bi se japansko tržište vozila, gde se godišnje proda svega oko četiri odsto stranih automobila, više otvorilo za američke kompanije.

Vladajuća Liberalno-demokratska partija je, međutim, u predizbornoj kampanji čvrsto obećala svojim biračima da Japan u pregovorima o Transpacifičkom partnerstvu neće popustiti kada je u pitanje sniženje dažbina na uvoz poljoprivrednih proizvoda, jer bi to značilo masovni bankrot japanskih farmera i gašenje ove grane privrede u toj zemlji.

Japan je izrazito planinska zemlja sa vrlo malom površinom obradive zemlje i jako starom seoskom populacijom, dok Sjedinjene Države raspolažu i većim ljudskim resursima i ogromnim prostranstvom koje omogućava efikasno korišćenje poljoprivredne tehnike, što omogućava proizvodnju ogromnih količina hrane uz minimalne troškove.

Mada bi jeftini strani prehrambeni artikli pogodovali džepu prosečnog japanskog potrošača, poplava pristupačnih poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva za Japan bi mogla da predstavlja i bezbednosni problem. Naime, Japan proizvodi samo 40 odsto hrane koju konzumira, pa bi prekomerna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda ozbiljno produbila njegovu zavisnost od inostranstva kada je hrana u pitanju.

Predsednik Obama je razgovarao i sa predstavnicima japanskih porodica čije su najmilije pre više od tri decenije oteli severnokorejski operativci u nizu akcija koje su izveli na teritoriji Japana. Smatra se da je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina nekoliko desetina japanskih građana, među kojima i mnogo tinejdžera, tajno prebačeno brodovima u Severnu Koreju da služe kao učitelji japanskog jezika pripadnicima tamošnje službe bezbednosti i vojske.

Rođaci otetih Japanaca zamolili su predsednika Obamu da se založi da se u pregovorima njegove zemlje sa Severnom Korejom i Kinom, koja ima određeni uticaj na režim u Pjongjangu, postavi pitanje povratka otetih japanskih građana.