Razapinjanje - česta pojava u Rimsko doba

VASKRS je najsvečaniji praznik u godini - to je "praznik nad praznicima". Na taj dan skidaju se dveri na oltaru, čime se pokazuje da je Hristos svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio vrata raja. Cela nedelja koja prethodi Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju ode su životnoj radosti.

Isus Hristos umro je na Veliki petak i predveče istog dana je sahranjen. Treći dan po smrti, u Veliku nedelju, vaskrsao je i time pokazao da je on pravi Bog i da ima vlast nad životom i smrću. Hristos se posle smrti javljao jedanaest puta za 40 dana - mironosicama, Mariji iz Magdale, dvojici učenika na putu iz Jerusalima u Emaus... Vaskrsenje je bilo dobro provereno od apostola i mnogih ljudi koji su videli vaskrsloga Hrista. Ovaj događaj posao je najvažniji u istoriji sveta.

Razapinjanje na krst bilo je česta pojava u Hristovo vreme, a egzekucija se odigravala na javnim mestima i u prisustvu velikog broja ljudi. Ovaj vid kazne proistekao je iz rimskog načina kažnjavanja, kao vid učvršćivanja vlasti strahom.

Ova kazna stizala je osuđene za najteža dela, uglavnom razbojnike i ubice. Žrtva je pre razapinjanja bila mučena - bičevanjem do krvi, a potom su šake i stopala osuđenog vezivani ili prikivani za drveni krst. On je uzdizan u trećem času, odnosno oko devet sati izjutra.

Dok se Hristos penjao na brdo Golgotu, za njim je išla velika masa sveta. Za to vreme, kažu jevanđelisti, išle su i žene koje su se tukle u prsa i oplakivale ga. Od apostola Hristovim tragom hodao je samo Jovan. Tragičnom času prisustvovale su i tri Marije - Isusova majka (Bogorodica), njena sestra Marija i Marija iz Magdale.

PLAŠTANICA

VASKRSU prethodi Veliki petak - dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos. Reč je o danu u godini, koji je najtužniji za svakog hrišćanskog vernika, pa ga istinski vernici provode u strogom postu i molitvi. Bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

UPOKOJENI

SASTAVNI deo obeležavanja Vaskrsa u narodnoj tradiciji jeste Pobusani ponedeljak - dan posevećen upokojenima. Naziv je dobio po narodnom običaju da se grobovi toga dana oblažu busenjem sveže zelene trave. Reč je o prazniku namenjenom mrtvima, i broje se tzv. zadušni dani. Pobusani ponedeljak uvek pada u prvi ponedeljak posle Nedelje Antipashe - Tomine nedelje, i za taj dan se na grob iznose sveže obojena crvena jaja iz varzila koji je sačuvan od Vaskrsa. Ona se kucaju o spomenike uz uobičajeni pozdrav Hristos vaskrse. Ovim činom iskazujemo ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima želimo da podelimo radost Vaskrsenja.

TRPEZA

PRAZNIK treba proslaviti u duhu mira, ljubavi prema bližnjima i oprosta greha. Hrišćanske porodice okupljaju se oko trpeze, koja je na Vaskrs posebno svečana. Njena suština nije u uživanju u hrani i piću, već u okupljanju i širenju duha zajedništva. U svakom hrišćanskom obedu nalazi se trag tajne večere Isusa Hrista sa apostolima, kao i tradicije ranohrišćanskih molitvenih trpeza ljubavi. U njihovoj osnovi jeste zajedničko obedovanje uz molitvu i duhovne razgovore. Na taj način jača zajedništvo i međusobno uvažavanje svih članova porodice.

OSVEĆENjE

SASTAVNI deo priprema za Vaskrs jeste osvećenje vode u pravoslavnim domovima. Čin osvećenja vode obavlja sveštenik lokalnog hrama, koji pred praznik posećuje kuću vernika. Ovaj obred u Srpskoj pravoslavnoj crkvi praktikuje se i pred krsnu slavu. Sveštenik ovim svetim činom priziva na vodu Božiji blagoslov, te voda dobija silu koja služi na isceljenje duše i tela, odagnanje vidljivih i nevidljivih neprijatelja iz doma i duša ukućana. Jednom reči, na veliku duhovnu korist onih koji veruju i sa poverenjem je upotrebljavaju.

POZDRAV

VASKRSENjE Hristovo, kao najuzvišeniji čin u hrišćanskoj veri, ima i svoj vekovni pozdrav. Pravoslavni vernici u Srbiji toga dana jedni druge pozdravljaju rečima "Hristos vaskrse". Na ovaj pozdrav odgovara se sa "Vaistinu vaskrse". U rečima pozdrava sadržana je radost zbog Hristovog uzdizanja iz sveta mrtvih i pobede dobra nad zlom. Njime se pokazuje i uverenje u čin vaskrsenja koji predstavlja samu suštinu hrišćanstva. Ovaj pozdrav ima svoje varijacije u svim hrišćanskim zemljama, sa istom suštinom. Pozdrav Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse koristi se tokom trodnevnog obeležavanja praznika, ali i tokom godine.

PROSLAVLjANjE

VASKRS je najveći hrišćanski praznik koji se u pravoslavlju proslavlja tokom cele godine. Svaka nedelja, prema učenju crkvenih otaca, jeste dan kada se spominje Hristova pobeda nad smrću. O tome najbolje svedoči činjenica da se na ruskom jeziku nedelja (dan u sedmici) naziva - voskresenije. Pravoslavni vernici na svakoj nedeljnoj liturgiji prizivaju radost zbog Hristovog uzdizanja iz sveta mrtvih. Smatra se da bez vaskrsenja hrišćanska vera gubi svaki smisao i suštinu, a svaki vernik u ovom činu pronalazi razloge i motive da poput Sina Božjeg, drugima oprašta grehe i tuđa sagrešenja prima na sebe.

MANASTIRI

DUH praznika Vaskrsenja Hristovog najbolje se oseća u monaškim zajednicama. Manastiri Srpske pravoslavne crkve strogo se pridržavaju srednjovekovnih tipika koji precizno propisuju način pridržavanja posta, službe koje se održavaju... Bratstva i sestrinstva, tako, Strasnu sedmicu koja prethodi prazniku provode u dubokoj molitvenoj meditaciji i strogom uzdržavanju od hrane i pića. Tih dana se u znak žalosti zbog Hristove smrti ne oglašavaju ni zvona. Centralni deo praznika jeste vaskršnja liturgija posle koje sledi primanje svete tajne pričešća.