”Telekom” akcionarima poklanja svoj deo

DO kraja ove godine vlasnici besplatnih akcija “Telekoma Srbija”, kao i ostali akcionari ove kompanije, mogli bi da povećaju procenat svog vlasničkog udela u ovoj kući. Reč je o mogućem poništavanju vlasničkih akcija koje je “Telekom” otkupio od grčkog OTE-a.

- Do 1. januara 2015. godine je rok do kada udeo sopstvenih akcija mora, zakonski, da padne na maksimalno 10 odsto - objašnjava za “Novosti” Predrag Ćulibrk, generalni direktor “Telekoma Srbija”. - Imajući u vidu da je nemoguće naći kupca za 20 odsto udela, koji neće imati upravljačka prava, a spreman je da plati bar 380 miliona evra koliko smo mi dali za njih, razmišljamo o tome da možda već do kraja ove godine, što je jedna od ideja, svih 20 odsto sopstvenih akcija poništimo. Time bi se uvećala vrednost udela ostalih akcionara, pa bi država imala 72 odsto vlasništva u “Telekomu Srbija”, a 28 odsto ostali.

Trenutna struktura vlasništva u srpskom “Telekomu” izgleda ovako: država ima 58 odsto akcija, građani i sadašnji i bivši zaposleni ove kompanije 22 odsto, dok samom “Telekomu” pripada pomenutih 20 procenata. Zakon o privrednim društvima obavezuje akcionarsko društvo da mora da otuđi sve iznad 10 odsto akcija u roku od tri godine od momenta sticanja.

Ako se poništi ova petina akcija, postojećim akcionarima se povećava procenat udela, ali ne i vrednost akcija.

- Ukoliko se akcije ponište, smanjiće se kapital kompanije pa će akcionari ostati na istom: imaće veće procentualno vlasništvo od kompanije koja ima manji kapital - objašnjava za “Novosti” Nenad Gujaničić, direktor odeljenja za poslovni razvoj “Vajz brokera”. - Sa aspekta poslovanja, mnogo je bolje da se ove vlasničke akcije prodaju, jer bi kompanija imala likvidnih sredstava za razvojne planove.

PET MILIONA VLASNIKA

U SLUČAJU kada kompanija koja je vlasnik akcija sopstvenog preduzeća odluči da ih proda, važi pravilo preče kupovine. U ovom slučaju, ako bi našao kupca za svojih 20 odsto akcija, “Telekom” ne bi smeo da mu ih proda, ukoliko ih prvo ne ponudi postojećim akcionarima. To bi, praktično, značilo da bi ponudu trebalo poslati osim na adresu Vlade Srbije kao većinskog vlasnika, i na još pet miliona adresa, koliko ima malih akcionara...