Ilić: Mnogi čekaju našu predaju i bankrot

BRISELSKIM sporazumom Srbija ništa nije dala, niti njime priznaje nezavisnost Kosova. Pitanje statusa ostaje otvoreno, a u budućnosti, u nekim boljim okolnostima, moguće je doći i do boljih rešenja. Sada smo u situaciji „uzmi ili ostavi“. Zato treba da u ovom trenutku uzmemo maksimum onoga što je realno. O nerealnom možemo da pričamo staru priču od koje proteklih godina nikakve koristi nismo imali.

Ovo u intervjuu za „Novosti“ kaže ministar građevinarstva i lider NS Velimir Ilić, koji ukazuje na to da samo ekonomski jaka Srbija može da pomogne građanima na Kosovu i Metohiji:

- Srbija koja bi bila upropašćena i na kolenima zbog problema koji mogu da nastanu nikome nije od koristi.

* Može li Briselski sporazum da se primeni uprkos protivljenju opština na severu KiM?

- Ne može svaka opština da vodi svoju politiku. Mi prihvatamo sve što je moguće u ovom momentu, što je izvodljivo i što nema štetne posledice za Srbiju i njenih osam miliona građana. Rešenje je da zajednički s predstavnicima srpskih opština razmotrimo kompletnu situaciju, šta je ono što Srbija može da uradi, a da ne žrtvuje narod i državu.

* Da li je Briselskim sporazumom Srbija obezbedila datum za početak pregovora sa EU?

- Mi sigurno dugo nećemo ući u EU, ali je datum važan, zbog investicija. Na Kosovu se ništa bitnije neće promeniti, ali mi moramo biti organizovani, jaki i složni. Nemojmo jedni druge nazivati izdajnicima. Svi mi volimo Kosovo, ali smo upropašćeni, ne možemo dalje i ako čekamo još godinu dana - biće lošije. Svi snose odgovornost, pa i oni koji su svoju dedovinu na Kosovu prodali za stotine hiljada evra, a sad nama pričaju priču, koja ne pije vodu. Srbija ne može bez stranih kredita i donacija da funkcioniše i mnogi čekaju da se predamo i bankrotiramo.

* Šta očekujete od ove građevinske sezone?

- Ova sezona je slaba, nema novca u budžetu za investicije. Ne mogu da obećam da ćemo nešto uraditi, ako u budžetu imamo samo 500 miliona dinara za pomoć građevinskoj industriji. A pojedine građevinske firme imaju gubitak i po 30 miliona evra. Mora ozbiljno da se radi, ali i naši građevinari i putari su neorganizovani, podeljeni, nesložni, ne znaju šta hoće. Ne znaju da formiraju konzorcijume, da se tako pojave na tenderima.

* Kada će biti završen plan za opstanak građevinske industrije?

- Ne zavisi to samo od ovog ministarstva. Pola vlade mora da se uključi u rešavanje tog problema. Pravosuđe drži u stečaju pojedine firme i deset godina. A stečajni upravnici se ponašaju kao lokalni šerifi, prodaju mašine, vozni park, obezbeđuju sebi plate. I Ministarstvo za socijalnu politiku mora da pomogne. Plaćala je država socijalne programe za mnoge firme, pa može i građevinarima i putarima. Neka se u građevinarstvo uloži deseti deo onoga što je uloženo u „Fijat“ i mi ćemo biti zadovoljni. A najveća dugovanja prema građevinarima imaju Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i Razvojna banka Vojvodine, pa što to ne plate.

* Koliko duguje Vojvodina?

- Razvojna banka oko 150 miliona evra. Na dan početka pregovora s građevinarima, moje ministarstvo je dugovalo 13 miliona dinara, i to smo odmah platili. A znate li koliko duguje Beograd?

* Gradonačelnik Đilas kaže manje od milijardu dinara...

- Za one silne nadvožnjake. Znate li da se sve oko mosta na Adi gradi bez dozvole. Republička inspekcija je napravila izveštaj. Most nema upotrebnu dozvolu, a za prilazne saobraćajnice nema građevinske dozvole. I sada bi ja trebalo da podnesem krivične prijave i zatvorim gradilišta. Da ne govorim o tome što most saobraćajno više nema smisla, jer je prethodna vlada za ulazak Koridora 11 u Beograd izabrala levu obalu Save i sad mora da se radi još jedan most kod Obrenovca.

* Hoćete li podneti krivične prijave?

- Uoči praznika sam dobio zapisnike inspekcije i o tome ću izvestiti Vladu. Po zakonu, moramo da podnesemo krivične prijave, jer svaki investitor, pa bila to i država ili lokalna samouprava mora da ima papire. Srbija mora da ima i jedinstven saobraćajni sistem u koji mora da se uklopi i Beograd, ali i Vojvodina, a ne da svako radi po svome.

* Koji su efekti Zakona o upisu nelegalnih objekata u katastar?

- Podnose se prijave, krenuo je upis, ali nam je potrebna podrška lokalnih samouprava, posebno Beograda. Te samouprave i dalje forsiraju legalizaciju da bi uzeli novac, a ne shvataju da će od poreza na imovinu imati veće prihode.

* Najavili ste brojne pogodnosti, ali se malo toga našlo u zakonu o katastarskoj legalizaciji, posebno u delu koji se odnosi na bespravna zdanja sazidana na tuđem, pre svega državnom zemljištu...

- Pogodnosti nema samo za one koji imaju nameru da prodaju svoje objekte posle upisa u katastar, oni će morati da plate i legalizaciju i zemljište. A za one koji će nastaviti da žive u svojim kućama nema problema.

* Kako napreduje izrada zakona o planiranju i izgradnji?

- Naš predlog je spreman, ali smo uključili i građevinare, razna udruženja, kao i USAID da daju svoje preporuke. Mislim da će se predlog naći pred Vladom za oko mesec dana. Ali prvo dva politička pitanja moraju da se reše. Povraćaj imovine i konverzija, koja nigde u svetu ne postoji.

* Hoće li Ministarstvo predložiti ukidanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu?

- Gradovi nas napadaju, kažu da tajkunima guram milione. Pa neka te milione naplate kroz poreze, a ne kroz konverziju. Svi traže od nas da se konverzija ukine. Da bi se dobila građevinska dozvola prvo mora da se reši konverzija.

* Imate li podršku u Vladi za ukidanje konverzije?

- Kada smo je odložili za godinu dana, imao sam punu podršku, verujem da će tako biti i sa ukidanjem. Moramo da pokrenemo velike investicije. Građevinari pitaju ko uzima razliku ako oni svoj rad i materijal naplate 400 evra po kvadratu, a u prometu su stanovi od 1.300 evra po kvadratnom metru.