Rekonstruisali lobanju koja je ličila na ragbi loptu i bebi spasli život
Rođen je sa retkom anomalijom glave, koja je mogla da mu ugrozi život i da ostane mentalno nerazvijen. Glava mu je brzo rasla, a njen oblik podsećao je na ragbi loptu - izduženu i pljosnatu. Zahvaljujući pedijatrijskim neurohirurzima iz Kliničkog centra Srbije, koji su mu potpuno rekonstruisali lobanju, petomesečni Konstantin iz Banjaluke sada ima budućnost.
Komentara 0
- Ovo je prvi put u Srbiji, ali i u Klinici za neurohirurgiju, da je urađena ovako složena rekonstrukcija kostiju lobanje - kaže za “Blic” prof. dr Miodrag Rakić, direktor Klinike.
- Intervencija su obavili naši mlađi neurohirurzi. U timu su bili dr Radovan Milačić, pedijatrijski neurohirurg, kao i dr Mirko Mićović i uz pomoć šefa anesteziologije dr Branka Milakovića. Operacija je bila uspešna, a što je najbitnije uspeli smo da napravimo detetu okruglast oblik glave - objašnjava dr Rakić.
Mali Konstantin imao je urođenu anomaliju svih kostiju glave koja su srasle iako se to ne dešava u tom uzrastu. To je dovelo do toga da lobanja bude izdužena u smeru nos - potiljak i jako sužena. Ovakva anomalija retko se viđa u Srbiji.
Procena je da se rodi dva do tri deteta godišnje.
- Koristili smo tehniku koja se zove “renierova H” rekontrukcija cele lobanje. Glavni rizik kod takve operacije jeste krvarenje. Dete je u trenutku operacije imalo devet kilograma i svega 600 mililitara krvi u organizmu. Problem je bio u tome što je procenjeno da će tokom intervencije mali Konstantin izgubiti oko 350 do 400 mililitara, što je skoro 70 odsto od ukupne količine krvi u njegovom telu - objašnjava dr Radovan Milačić, mladi neurohirurg koji je bio vođa ekipe.
Nakon četiri sata, koliko je trajala intervencija, oblik lobanje malog Konstantina sada je normalan. Oporavak će biti dug da bi glava dostigla kružni oblik.
Čim se kroči na prvi sprat, gde se nalazi dečje odeljenje, sve je već živahno. Čuju se dečji glasići, ali i dečji plač. Glavna sestra Neca kaže - to je Konstantin. S njim u sobi su i njegovi roditelji, majka Brankica i otac Aleksandar, koji je svešteno lice.
Konstantin je primao infuziju jer je tokom intervencije izgubio mnogo krvi. Kao i svaka beba plakao je, ali roditelji nisu skidali osmeh sa lica.
- Lekari su nam rekli da mogu da pomognu Konstantinu i verovali smo im. Najznačajnije nam je bilo, kao roditeljima, razumevanje dr Milačića za naš bol. Nekoliko meseci smo dolazili na kontrole, jer se čekao povoljan trenutak za operaciju. Sada ne mogu izraziti zahvalnost i lekaru, ali i medicinskim sestrama koje su tu za nas - kaže Aleksandar, otac malog Konstantina.