Demokrate biraju predsednika

Na početku zasedanja izabrano je radno predsedništvo, a delegati su dugim i snažnim aplauzom pozdravili predsednika stranke Borisa Tadića, koji se trenutno obraća.

Kandidati za lidersku poziciju su Dragan Đilas, zamenik predsednika DS i aktuelni gradonačelnik Beograda u drugom mandatu i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.

Stranka danas bira četvrtog predsednika od 1990. Posle Mićunovića, Đinđića i Tadića, očekuje se da stranku povede Dragan Đilas.

Vanredni izbori usledili su nakon gubitka vlasti DS na parlamentarnim i izborima za predsednika Srbije, održanim u maju ove godine, posle kojih DS prvi put od demokratskih promena 2000. nije deo vlasti.

Kandidat te partije na predsedničkim izborima bio je lider stranke i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je na toj dužnosti bio poslednjih sedam godina.

Za dosadašnjeg lidera stranke Borisa Tadića, koji se povukao iz izborne trke, rezervisana je funkcija počasnog predsednika DS.

Zoran Živković, bivši premijer Srbije i nekadašnji funkcioner DS, koji je najavljivao kandidaturu za predsedničku funkciju, napustio je stranku, zbog, kako je rekao "trulog kompromisa Tadića i Đilasa" i najavio osnivanje nove stranke.

Kandidati za sedam potpredsedničkih mesta su: Nataša Vučković, Jovan Marković, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Bojan Pajtić, Miodrag Rakić i Goran Ćirić.

Skupština DS-a treba da izabere devet članova Predsedništva, a ima 12 kandidata.

Svečani deo skupštine počinje u 18h, kada će biti objavljeni rezultati glasanja.

Za predsednika političkog saveta predložen je aktuelni predsednik tog tela Dragoljub Mićunović.

On je juče ocenio da će, nakon današnjih stranačkih izbora, DS postati još jači stub opozicije i alternativa sadašnjoj vlasti u Srbiji.

Istorijat Demokratske stranke

Sednica DOS-a (Foto: FoNet, arhiva)

DS sebe smatra nastavljačem Demokratske stranke Ljubomira Davidovića, koja je osnovana 19. februara 1919, kao jedna od prvih jugoslovenskih političkih stranaka u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Dugogodišnji lider DS, koji je bio i prvi demokratski premijer Srbije, Zoran Đinđić, ubijen je ispred sedišta vlade u Beogradu, 12. marta 2003. godine.

Prema izvorima stranke, DS ima oko 190.000 članova.

Pre demokratskih promena 2000. DS je jedino participirala u vlasti na saveznom nivou 1992. i to u vladi premijera Milana Panića u kojoj je imala dva ministra, za spoljne poslove i informacije.

Sledi hronološki pregled dosadašnjih skupština stranke i izborni rezultati:

OSNIVAČKA SKUPŠTINA DS održana je 3. februara 1990. godine u Beogradu. Za predsednika stranke izabran je Dragoljub Mićunović, a za predsednika Izvršnog odbora Zoran Đinđić. Osnovano je oko 50 opštinskih odbora, a 12. maja te godine osnivačku skupštinu je održao i podmladak stranke - Demokratska omladina. DS je 7. Marta 1990. pokrenula opozicioni list "Demokratija".

DRUGA SKUPŠTINA DS održana je 29. septembra 1990. u Beogradu i na njoj je završeno konstituisanje organa stranke izborom Glavnog odbora i usvajanjem Statuta i Programa. Na izborima održanim 9. decembra te godine DS je dobila sedam poslaničkih mandata u republičkom parlamentu.

Posle odluke Glavnog odbora od 13. juna 1992. da DS ne uđe u opozicioni blok DEPOS, grupa članova Glavnog odbora napustila je stranku i osnovala novu - Demokratsku stranku Srbije (DSS) čiji je lider Vojislav Koštunica.

DS, kao i većina opozicionih stranaka u Srbiji, bojkotovala je prve višestranačke izbore za Skupštinu SR Jugoslavije održane 31. maja 1992. godine.

Izabrana su četiri potpredsednika: Miodrag Perišić, Slobodan Vuksanović, Zoran Živković i Slobodan Gavrilović, kao i novi Glavni odbor stranke od 40 članova.

Zoran Ðinðiæ (Foto: Tanjug, arhiva)

U februaru naredne godine došlo je do integracije u DS Studentskog političkog kluba (SPK), čiji je lider bio Čedomir Jovanović.

SKUPŠTINA DS - 18. jula 1998. godine. Za predsednika stranke izabran je ponovo Zoran Đinđić, koji je bio jedini kandidat za tu funkciju. Izabrana su četiri potpredsednika stranke, 40 članova Glavnog odbora, 11 članova Političkog saveta, kao i članovi Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Izmenjene su i neke odredbe Statuta DS-a i usvojena Deklaracija o političkoj situaciji u Srbiji i SRJ pod nazivom "Za novu Srbiju", u kojoj je ocenjeno da je uklanjanje režima Slobodana Miloševića osnovni uslov za uspostavljanje nove Srbije.

SKUPŠTINA DS - 27. februara 2000. Za predsednika stranke između dvojice kandidata izabran je ponovo Zoran Đinđić, za koga je glasalo 605 delegata skupštine DS, a za njegovog konkurenta Slobodana Vuksanovića se izjasnilo 485 delegata. Promenjen je Statut stranke u delu koji se tiče izbora rukovodstva stranke, a Predsedništvo stranke prošireno je sa devet predstavnika regionalnih odbora.
Vuksanović je 23. oktobra 2000. istupio iz DS.

DS je bila vodeća stranka u opozicionom bloku "Savez za promene" koji je uoči izbora 2000. uključen u koalicioni blok Demokratske opozicije Srbije" (DOS).

Na savezne i lokalne izbore u Srbiji 24. septembra 2000. DS je izašla u okviru koalicije DOS, čiji je kandidat na izborima za predsednika SRJ Vojislav Koštunica porazio Slobodana Miloševića. Na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru te godine DOS je osvojio apsolutnu većinu u Skupštini Srbije, a lider DS Zoran Đinđić je izabran za srpskog premijera.

SKUPŠTINA DS - 6. oktobra 2001. Za predsednika stranke ponovo je izabran Zoran Đinđić. Usvojen je novi stranački program u kome su trasirane osnovne smernice za aktivnosti stranke u predstojećoj deceniji i istaknuta njena rešenost da doprinese integrisanju Srbije u Evropsku uniju.

Nakon ubistva Zorana Đinđića 2003. za novog premijera Srbije izabran je zamenik predsednika DS Zoran Živković, a potpredsednik DS Čedomir Jovanović za potpredsednika vlade.

Prema odluci GO DS od 16. marta 2003, do nove izborne skupštine, stranku je zastupao i predstavljao zamenik predsednika Zoran Živković, a njome je upravljalo četvoročlano Predsedništvo.

Na vanredne republičke parlamentarne izbore 28. decembra 2003. DS je izašla samostalno i osvojila 37 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije. Na listi DS bili su i kandidati za poslanike iz GSS-a, DC-a i Socijaldemokratske unije (SDU), kao i lideri Bošnjačko-demokratske stranke Esad Džudžević i Socijalno-liberalne partije Bajram Omeragić iz Novog Pazara. Dve godine kasnije poslanici DS napustili su republički parlament smatrajući da su im nezakonito oduzeta dva poslanička mandata.

Boris Tadiæ (Foto: Tanjug, arhiva)

SKUPŠTINA DS - 22. februar 2004. Za novog predsednika DS izabran je Boris Tadić. Protivkandidat mu je bio Zoran Živković. Za potpredsednike stranke izabrani su Bojan Pajtić, Nenad Bogdanović, Dušan Petrović i Slobodan Gavrilović.

Na izborima za predsednika Srbije u junu te godine, u drugom krugu izabran je kandidat DS Boris Tadić. On je pobedio kandidata Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislava Nikolića.

Bivši potpredsednik DS Čedomir Jovanović isključen je iz stranke 3. decembra 2004. zbog narušavanja stranačke discipline. Godinu dana kasnije Jovanović je sa svojim pristalicama osnovao Liberalno- demokratsku partiju (LDP) čiji je predsednik i danas.

SKUPŠTINA DS - 18. februar 2006. Za novog predsednika DS ponovo je izabran Boris Tadić. Za potpredsednika stranke izabrani su Vida Ognjenović, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Bojan Pajtić i Nenad Bogdanović. Za predsednika Političkog saveta ponovo je izabran Dragoljub Mićunović.

Na skupštini DS usvojene su izmene Statuta kojima je mandat rukovodstva stranke sa dve produžen na četiri godine. Statutom je utvrđeno da DS ima pet potpredsednika od kojih je jedan obavezno žena, a jedan iz Vojvodine.

Na parlamentarne izbore u januaru 2007. DS je izašla samostalno i osvojila 64 mandata. U vladi Vojislava Koštunice DS je imala 12 ministara i jednog potpredsednika.

Na izborima za predsednika Srbije, u februaru 2008, kadnidat DS Boris Tadić ponovo je pobedio kandidata SRS Tomislava Nikolića.

Na vanredne parlamentarne izbore u maju 2008. DS je izašla u koaliciji sa G17 plus, SPO, SDP Rasima Ljajića i LSV Nenada Čanka.

Foto: Tanjug, arhiva

Izborna lista tih partija pod nazivom Za evropsku Srbiju osvojila je 102 poslanička mandata, od čega je DS pripalo 64, a ostalo su podelili koalicioni partneri.

DS je bila ključna članica vladajuće koalicije koju su još činili G17 plus, SPS-PUPS-JS, SDP, SPO, SDA Sandžaka. U Vladi Srbije demokrate su imale premijera i većinu ministara (12), vlast u Vojvodini i Beogradu i u oko 120 lokalnih samouprava.

Formiranju vlade prethodio je istorijski sporazum DS i SPS čiji su lideri Boris Tadić i Ivica Dačić, u oktobru 2008. potpisali Deklaraciju o političkom pomirenju tih stranaka.

SKUPŠTINA DS - 18. decembar 2010. Za predsednika DS izabran je po treći put Boris Tadić, a za potpredsednike, od sešt kandidata, izabrani su: Dragan Đilas, Dušan Petrović, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac i Jelena Trivan. Šesti kandidat, bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, dobio je najmanje glasova delegata.

Dragan Đilas izabran je za zamenika predsednika DS na sednici GO u aprilu prošle godine. Đilas je gradonačelnik Beograda u drugom mandatu.

Na parlamentarne izbore u maju ove godine DS je izašla u koaliciji pod nazivom "Izbor za bolji život - Boris Tadić" u kojoj su još bili SDPS Rasima Ljajića, Demohrišćanska stranka Srbije (DHSS), Demokratski savez Hrvata (DSH), Zeleni Srbije, Izvorni SPO. Ta koalicija osvojila je 67 poslaničkih mandata.

Na istovremeno održanim predsedničkim izborima kandidat DS Boris Tadić izgubio je, u drugom krugu, od kandidata Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića, koji je postao predsednik Srbije.