Zatvoreni ilegalni starački domovi

Kapaciteti državnih domova za stare u Beogradu uglavnom su popunjeni, pa su stariji sugrađani često prinuđeni da traže smeštaj u nekom od privatnih domova, gde nakon nekoliko meseci mogu dobiti i rešenje o hitnom iseljenju, zbog nepostojanja dozvole za rad nekih od tih objekata.

"Od početka ove godine, inspektori socijalne zaštite izdali su sedam zabrana za rad privatnim domovima za stare, od kojih se šest odnosi na zabranu zbog nepostojanja dozvole za rad, a i jedna na privremenu zabranu rada zbog odstupanja od propisanih standarda", kazala je Tanjugu inspektor socijalne zastite Biljana Zekavica.

Ukupni smeštajni kapacitet tri državna gerontološka centra koja postoje Beogradu je 1.810 mesta, navela je ona, dodajući da su ta mesta uglavnom popunjena i da postoje liste čekanja korisnika za smeštaj u ove ustanove socijalne zaštite.

"Za razliku od državnih, u privatnim domovima, kojih ima 66, ima mesta, a njihovi kapaciteti kreću se od sedam do 85 korisnika", rekla je Zekavica.

Međutim, kao glavni problem kod privatnih domova za stare javlja se taj što posluju bez odgovarajuće dozvole, a često su registrovani i na ime neke druge delatnosti.

"Da bi se određeno mesto registrovalo kao dom za stare, potrebno je da ispuni određene standarde i ispuni uslove u pogledu prostora, opreme i uposlenosti stručnih i drugih radnika", navela je ona.

Stanje u domovima za stare, kako u državnim, tako i u privatnim, proveravaju inspektori socijalne zaštite obavljaju kroz redovne i vanredne nadzore.

Vanredni nadzori obavljaju se povodom nekih incidentnih događaja, saznanja o postojanju ilegalnog doma za stare ili kao reakcija na prijave korisnika usluga, građana ili samih zaposlenih, objasnila je Zekavica.

Kada je reč o ceni smeštaja u domovima za stare, u državnim institucijama te vrste, ona se određuje po unapred utvrđenim kriterijumima i zavisi od kategorije korisnika smeštaja- zavisni, poluzavisni i nezavisni korisnici.

Država, međutim, ne učestvuje u ceni smeštaja privatnih domova za stare, već one su stvar neposrednog ugovaranja između pružaoca i korisnika usluga, rekla je Zekavica.

Prema njenim rečima, u tom sektoru cene uglavnom zavise od lokacije objekta,standarda stambenih i drugih uslova, broja i kvaliteta usluga koje se pružaju kao i zdravstvenog stanja korisnika, odnosno potrebe za zdravstvenom negom korisnika.