Buše tunel kroz Frušku Goru
Pre dve godine najavljeni projekat izgradnje poluautoputa kroz Vojvodinu od Međe na granici s Rumunijom do Rume, preko Zrenjanina i Novog Sada sa tunelom kroz Frušku goru, stigao je na red za gradnju. Saobraćajnica od 162 kilometra koštala bi 40 miliona evra.
Komentara 0
O neophodnom početku gradnje pre desetak dana govorio je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu. Pošto je ovaj putni pravac ekonomski isplativ Mrkonjić je naveo da se za njegovu gradnju očekuje pomoć stranih investitora i da će i deo novca od prodaje Telekoma Srbije biti investiran u ovu putnu deonicu. Dan kasnije Bojan Pajtić, predsednik vojvođanske vlade, pozvao je ambasadore zemalja Evropske unije, koji su posetili pokrajinsku administraciju, da podrže projekat izgradnje tunela kroz Frušku goru.
Istraživanja o mogućnostima proboja tog tunela obavljena su još sredinom devedesetih, a u prostornom planu Fruške gore, donetom pre pet godina, planirano je da ulaz u njega bude kod Paragova, predgrađa Sremske Kamenice, a izlaz kod Iriga. Studiju izvodljivosti projekta finansirao je pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja. Prema projektu koji je „Blic nedelje“ imao na uvid izgradnja kompletnog putnog pravca u dužini od 162 kilometra uključujući i tunel kroz Frušku goru, kroz koji bi vodila magistrala istog profila, koštala bi oko 40 miliona evra.
Na tunelskom gradilištu, prema projektu, treba angažovati oko 300 radnika koji će radili u tri smene. I na kraju nakon prokopavanja trase na odlagalištu će „narasti“ brdo od oko 250.000 kubnih metara iskopanog materijala. To brdo materijal bi na Fruškoj gori bilo lepa ski staza.
Za tunel su, prema projektu, planirane dve varijante: prva predviđa dužinu od 1.233 metra, a druga 2.790 metara. Autor projekta, inženjer Bogdan Đurđević, sugerisao je drugu opciju jer bi efekat bio veći, i u saobraćajnom i u ekološkom smislu. Prvo, od Paragova do ispod Iriga u dužini od 11,5 kilometara ne bi bilo uspona većeg od četiri procenta, a uštede samo na gorivu isplatile bi troškove izgradnje cele trase za 16 godina.
Najvažniji značaj ovog tunela je što bi se zauvek rešio ogroman problem prolaska teretnjaka preko Fruške gore i Iriga, kroz koji prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji, gde je dnevni prosek prolaska 10.000–12.000 vozila. Studija je pokazala da je izgradnja tunela najbolji način da se zaštiti Nacionalni park „Fruška gora“.
Završetak ovog projekta donosi i druge višestruke koristi: postojeći put bi služio kao turistički za obilazak istorijskih znamenitosti i planine, a uštedelo bi se i na gorivu jer bi tunel „ispeglao“ uspone. Put do Novog Sada do Rume bio bi kraći i bezbedniji i uštedelo bi se u vremenu. Istovremeno smanjilo bi se zagađenje Nacionalnog parka.
Glavni inženjer za podzemne radove Dragoljub Vojinović navodi da u slučaju gradnje dužeg tunela, bušenje treba istovremeno da počne s obe strane jer to pojeftinjuje posao. Ako bi se kopao samo s jedne strane, izgradnja bi trajala bezmalo tri godine, a sa obe, ceo posao bi bio gotov za najviše 18 meseci.